Ako s tumačenja 5. oktobra skinemo emotivne nanose, izneverene nade i razočaranja, te odolimo spekulacijama, nagađanjima i pogodbenom načinu (šta bi bilo da je bilo) ostaje nesporna okolnost: period od pada Slobodana Miloševića (dakle 5. oktobar 2000. godine) do dolaska Aleksandra Vučića na vlast, bio je najslobodniji period u istoriji Srbije
Prosečan građanin Srbije teško da bi uopšte razumeo pitanje „za šta glasate?“, za koju ideju glasate, jer ideje su stvar republikanskog nadmetanja, dok u autoritarnim porecima postoji samo jedna ideja, ona koju artikuliše vođa. Prosečan srpski glasač, naprosto, nema iskustvo slobodnog javnog prostora u kojem se, više nego ličnosti, nadmeću ideje. Parcijalni ciljevi poput, recimo, zdrave životne sredine ili većih zarada, su ostvarivi i u neslobodnim društvima. Pa ako ih ispuni Vučić, onda neka Vučića, ili nekog njemu sličnog, šta će nam republika
