O Slobodnu Miloševiću, o angažovanju britanske i američke vojske tokom rata devedesetih, o minskim poljima u Bosni – priča se u seriji posvećenoj princezi Dajani i britanskoj kraljevskoj porodici
Lider SPS-a u izbornoj kampanji u nebesa kuje Slobodana Miloševića, čoveka koji je, kada je video da mu je došao politički kraj, 5. oktobra 2000. godine naredio vojsci da puca u goloruki narod, ali ga generali tada više nisu slušali, čiji je režim ubijao političke protivnike, stvorio kastu ratnih profitera, izvršio prvobitnu pljačku Srbije izgubio sve ratove, koji je odgovoran za izdaju, stradanje i progon Srba iz Hrvatske i sa Kosova
Mesto dodira fabrike laži i nasilja i stvarnosti počelo je da popušta. Omanji rat u Banjskoj i jesenji štrajkovi i protesti posledice su klizanja i odranjanja tla na kome Vučićevi naprednjaci stoje
U tom svetu koji je osvitao na naše oči taj Pre Svega Unuk Marko bio je mnogo, mnogo više metafora nego stvarno ljudsko biće; sve što smo želeli jeste zaista to da se S.M. najzad posveti Pre Svega Unuku Marku, mada naravno, samo onoliko koliko mu nagomilane obaveze prema zakonu i pravdi budu dozvoljavale
Kome je namenjeno gromoglasno okupljanje naprednjaka u Beogradu, dobrovoljnih i privedenih? Kakvog smisla ima trošenje stotina hiljada evra za bezidejnu manifestaciju moći? Šta bi se sa svim tim novcem moglo uraditi za društvo, uključujući mentalno zdravlje mladih? I zbog čega je predsednik Srbije konačno posetio porodice žrtava u okolini Mladenovca i Smedereva
Slobodan Milošević je prvi put pokazao slabost i ozbiljan gubitak kontrole na svom kontramitingu 1996. Taj događaj je izrodio i najvećeg otpadnika iz tadašnje vladajuće garniture – Nebojšu Čovića. Šta li će i koga izroditi aktuelni građanski protesti i kontramitinzi vlasti
Ima 15 godina isto koliko i Stefan koga igra u filmu „Lost Country“, zna ko je Milošević ali nije istraživao to vreme u kome živi njegov filmski lik - kaže ovogodišnji dobitnik “Otkrovenja“ Kanskog festivala
21. april 2023
U novom broju: Trinaest nerealnih godina Slobine vlasti
Vraćajući se avionom iz Soluna 8. oktobra 2000, dok smo uspinjući se preletali Pelagoniju, uhvatio me snažan panični napad i držao sve do sletanja na Surčin. Raspao sam se. Iako je naoko sve bilo gotovo, ono što ostaje je mentalitet sredine koji se najteže menja i u kojoj se treba izboriti za podizanje svesti kako ličnim primerom tako i udruživanjem i zajedničkim aktivnostima na poboljšanju uslova života i rada. Što je baza opstanka. Život dostojan čoveka. Ali da se razumemo, laknulo mi je. Jedno sranje manje. Otišao sam kući i odveo ćerku u parkić
S gledišta diktature sasvim je logično proganjati one koji misle sopstvenom glavom i koji se, po prirodi stvari, suprotstavljaju diktaturi i stalno nešto zanovetaju. Zbog toga je poželjno eliminisati ih iz javnog prostora, a još bolje eliminisati ih iz života.
Godinu dana posle „5. oktobra“ tadašnji predsednik Srbije je u „Vremenu“ broj 561 iz ugla vlasti Slobodana Miloševića pričao o događajima za koje se tada misilo da su zauvek promenili Srbiju. Taj narativ je, uz marljivo zatrpavanje istorijskog sećanja, dve decenije kasnije postao dominantan
Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena". Ovako počinje svedočenje o stradanju Srba iz Krajine koje ponovo objavljujemo povodom godišnjice početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja"
Posle dvadeset godina Srbija je ponovo na listi prioriteta Vašingtona zato što jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji. Na posledice se neće dugo čekati
Prosečan građanin Srbije teško da bi uopšte razumeo pitanje „za šta glasate?“, za koju ideju glasate, jer ideje su stvar republikanskog nadmetanja, dok u autoritarnim porecima postoji samo jedna ideja, ona koju artikuliše vođa. Prosečan srpski glasač, naprosto, nema iskustvo slobodnog javnog prostora u kojem se, više nego ličnosti, nadmeću ideje. Parcijalni ciljevi poput, recimo, zdrave životne sredine ili većih zarada, su ostvarivi i u neslobodnim društvima. Pa ako ih ispuni Vučić, onda neka Vučića, ili nekog njemu sličnog, šta će nam republika
Milionima koje su pljačkom prikupili članovi porodice Mirjane Marković i njima bliski krugovi, obezbeđena su nova pokolenja, potomci koji se danas školuju u prestižnim školama svuda po svetu, a koja baštine ista moralna i(li) politička načela. U prevodu to znači da će nasleđe ove žene trajati još dugo posle nas, a da će posledice njenog delovanja, delovanja njenog supruga i njihove klike, koja je i danas na vlasti – osećati i naši unuci. A to se, gospodo, ne oprašta. Čak ni posle smrti
