Zarađivanje preko leđa marginalizovanih grupa, a u konkretnom slučaju na borbi za ženska prava, uvek je postojalo, ali mi se čini da je u poslednje vreme posebno istaknuto. Lično mi je trebalo vremena da počnem da procenjujem koje inicijative su neiskrene. A lako je: neiskreni su oni što plaćaju sebi, a ne plaćaju tvorca sadržine
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
Rat iz devedesetih se pretvorio u medijski rat. Neki beogradski mediji svojom uređivačkom politikom ozbiljno narušavaju međunacionalne odnose u susednim zemljama. Crnogorska Agencija za elektronske medije je zbog toga zabranila neke emisije beogradske televizije Happy. Srpski REM se pritom ponaša kao pokrovitelj medijske prostitucije i dubinskog razaranja društva
Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
