"Moramo se promeniti kao društvo, moramo prestati biti društvo u kojem od nekog pojedinca zavisi sudbina celog naroda“, kaže u intervjuu za KoSSev vladika Grigorije
“Ne samo da je jedna generacija pretvorila jedan pretpostavljeni broj žrtava Jasenovca u dogmu, obogotvorivši ga i pretvorivši u sekularnu religiju, nego je bavljenje Jasenovcem redukovala samo na apstraktnu odbranu te dogme, gde ni sećanje na žrtve – ni liturgijsko ni sekularno, ni istraživanje, ni uređenje mesta stradanja, ni pravljenje muzeja, ni obrazovanje o stradanju nisu potrebni, ili su u boljem slučaju irelevantni”
Sinod Srpske pravoslavne crkve skreće pažnju na to da je „višestruko umanjivanje broja ustaških žrtava istorijski revizionizam“, da je to deo „projektovanog sveobuhvatnog, globalnog procesa čiji kreatori revidiraju i nameravaju da unište sve vrednosti ljudske civilizacije“. Sinod se u saopštenju obračunava sa „antisrbijom“ i raznoraznim „klevetnicima“. Oni se, tvrdi Sinod, pozivaju na vladiku Jovana od čijih se stavova o Jasenovcu SPC ograđuje
Predsednica Odbora za spoljnu politiku britanskog parlamenta danas je izjavila da se oružje iz Srbije kolima hitne pomoći doprema u pravoslavne crkve na Kosovu. Kerns se nedavno srela sa Kurtijem u Londonu
Moleban će biti služen svakog dana u 18 časova u hramu Svetog Save na Vračaru pred moštima Svetog vladike Nikolaja Srpskog, saopštila je Srpska pravoslavna crkva
"Crkva svaku ženu - majku, sestru, kćerku, koleginicu, komšinicu ili slučajnu prolaznicu - vidi kao najuzvišeniji i najsvetiji Božji dar ljudskom rodu", naovdi se u pisanoj izjavio patrijarh
Patrijarh Porfirije izjavio je juče da on i arhijereji Srpske pravoslavne crkve osećaju Predsedništvo Republike Srbije kao svoju kuću i da podržavaju sve što se radi u toj instituciji za dobro naroda i Srbije. Porfirije je besedio Aleksandru Vučiću dva dana pred novi protest opozicije 19. maja u Beogradu
Kako se dogodilo da fruškogorski manastiri blistaju u pozlaćenim oplatama i sveže okrečenim fasadama dok sela oko njih propadaju? I ako je većina meštana otišla, a ostali su uglavnom stari i siromašni – kome služe tolike crkve? Čini se da klasna razlika između Crkve i vernika koji žive u senci njenih zvonika nije bila veća od srednjeg veka naovamo
Performer Porfirije sa ovakvim prtljagom toksičnih predubeđenja ne predstavlja u današnje vreme baš ništa “normalno” u Srbiji ili bilo gde drugde, i to mu treba jasno reći
“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”
Kad god Vaseljenski patrijarh Vartolomej kaže da će svojom odlukom da zaleči rane raskola, tlo pomalo počne da podrhtava. A upravo to je učinio u ponedeljak. U centru pažnje su ovog puta Srpska pravoslavna crkva, do juče od svih kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva – Ohridske arhiepiskopije (MPC – OA) i Carigradska patrijaršija
Patrijarh Porfirije je upozorio da se u šest članova nacrta Zakona o kulturnom nasleđu pominje AP Vojvodina, a ni u jednom AP Kosovo i Metohija, pa bi se moglo nedobronamerno zaključiti da je južna srpska pokrajina "isključena iz sistema državne brige". Ministarstvo kulture je odmah usvojilo te primedbe
Najveća prepreka dolasku pape Franje u Srbiju je svakako odnos između Katoličke crkve u Hrvatskoj i SPC-a zbog bolnog istorijskog tereta. Dodatno je iskomplikovan i zbog međupravoslavnih odnosa, a ni u Saboru SPC-a ne postoji raspoloženje da se to u skorije vreme dogodi. Ipak, ni to raspoloženje nije uklesano u kamenu
Lik Nikolaja Velimirovića još se prelama u različitim vizurama, što je dovoljan razlog da se sačeka sa njegovom sakralizacijom, ukoliko Srpska pravoslavna crkva ne želi da kanonizuje sam kult sporenja, što baš i nije u duhu sabornosti za koju se stalno zalaže
