S gledišta diktature sasvim je logično proganjati one koji misle sopstvenom glavom i koji se, po prirodi stvari, suprotstavljaju diktaturi i stalno nešto zanovetaju. Zbog toga je poželjno eliminisati ih iz javnog prostora, a još bolje eliminisati ih iz života.
Srbija je vrlo siromašna zemlja, a među važnije uzročnike tog siromaštva spada generalno manjkav moral, a posebno moral onih na najvišim razinama društvene hijerarhije. Cinik bi rekao da se ovim mehanizmom društvo locira na one nezavidne nivoe razvoja koje u moralnoj dimenziji i zaslužuje, ali bi to, čini se, bila nedozvoljena simplifikacija
Gotovo je nemoguće zamisliti Aleksandra Vučića kako saopštava svom rusofilskom narodu da Srbija uvodi sankcije Rusiji, ili priznaje nezavisnost Kosova koje bi se u Srba onda službeno nazivalo Kosovom bez „takozvanog“ i pisalo bez zvezdice, a Vulin bi Albance morao da prestane da naziva „Šiptarima“
Sa Vladom u tehničkom mandatu i raspuštenom Skupštinom predsednik Srbije pregovara o budućnosti zemlje, ove nedelje sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom o uvođenju sankcija Rusiji i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o povlašćenoj ceni ruskog gasa za Srbiju, tj. neuvođenju sankcija Rusiji
Eventualno uvođenje sankcija Rusiji ne bi za naprednjačku Srbiju bila nikakva istorijska prekretnica, već samo otpočinjanje nove igre mešetarenja i odugovlačenja sa ciljem da se Srbija nikako isuviše ne približi standardima Evropske unije, jer bi to bio kraj vlasti Aleksandra Vučića
Pošto se poput šarana u mreži onoliko bacakao, kako li će Vučić reći biračkom telu da je popustio pred pred Briselom i Vašingtonom i zaveo sankcije Moskvi? Izgleda da odgovor glasi: nisam izdao ja, već Putin – eno piše u novinama
