Situacija u Crnoj Gori je ponajviše nalik “Slučajevima” Danila Harmsa. Mogla bi se nazvati primenjenim političkim apsurdom u kome se sudije Ustvnog suda izvlače iz šešira, a parlamentarne većine nestaju kao u nekom mađioničarskom triku
Već je opšte mesto da se čitav region uz podršku stranih ambasada udružio protiv Vučića, zato što je Srbija pod njegovim rukovodstvom tako jaka i uspešna. Vučić i Vulin su odabirom vokabulara kojim su odgovorili Podgorici i Prištini prevazišli sami sebe: bilo je tu “sira iz mešine” i “kokaina”, a Đukanović i Kurti su proglašeni za “krvoločne hijene” i “muve zunzare”
Komisija za politički sistem Crne Gore usvojila je novi paket sankcija Rusiji koji je usklađen sa sankicjama EU i koji direktno pogađa i Putina, Lavrova i Medvedeva. Samo što Komisija nema ovlašćenja da sankcije sprovede, a u Vladi Zdravka Krivokapića za to nema većine, obaška što nema većinu ni u Parlamentu
Dritan Abazović dobio je od Mila Đukanovića mandat za formiranje nove Vlade u Crnoj Gori. Kaže da je obezbedio većinu, ali ovog puta sa novim partnerima
Milo Đukanović je izjavio da je obaranjem Vlade u Podgorici sastavljenoj od miljenika Beograda zaustavljena velikosrpska ofanziva, a Aleksandar Vučić mu odgvorio da ga se ne plaši, da mu je dosta njegovih laži i da će on da brani srpski narod u Crnoj Gori
Politički apsurd je da je značajan deo uzroka koji su Vladu uveli u zonu pada povezan sa onim što je Zdravka Krivokapića dovelo na mesto premijera. Litije, koje su generisale kritičnu masu za smenu režima Mila Đukanovića, uvećale su i ambiciju duhovnih vlasti da duboko penetriraju u politički život i transformišu se u realnu snagu koja bi da utiče na sekularnu državu. Ta činjenica je postala kontrateg evropskom putu Crne Gore i u velikoj meri podsticala sukob dva vrednosna sistema i različitih viđenja demokratije
U toku je sednica crnogorske Skupštine na kojoj će se poslanici izjasniti o predlogu koalicije Crno na bijelo i opocizije da se izglasa nepoverenje Vladi Zdravka Krivokapića
Saga oko Temeljnog ugovora traje već mesecima i izvlači se na svetlo dana, reklo bi se, prema političkim potrebama. Poslednja epizoda bila je susret Dritana Abazovića sa patrijarhom Porfirijem. Pritom je preterano insistiranje na nacionalnom, koje je često rezultat (ne)čistih interesa, i/ili komentarisanje tamošnje politike odavde, zatvaranje vrata na štetu i Crkve i društva
Stalna politička kriza pokazuje da sistem građen tri decenije nije moguće pobediti samo na izborima. Izborna volja je tek početak, a pobednici se, očigledno, mogu pokazati slabijim od samog sistema
Nakon nešto više od godinu dana od formiranja nove Vlade u Podgorici je ponovo u igri predlog o manjinskoj Vladi kao mogućem rešenju krize u koju se uplela vladajuća koalicija
