Rečenica Zorana Đinđića „Srbija ne sme da stane“ nema nikakvog smisla kada je izgovara bilo koji pripadnik Srpske napredne stranke jer tada dobija sasvim drugačije značenje - samoubilačko
Dokumentarni film "Đinđić – priča o Srbiji“ (autor Filip Švarm, narator Dragan Bjelogrliuć) traga za odgovorima na pitanje kakvi jesmo i kakvi bismo mogli da budemo jer je priča o Zoranu Đinđiću priča o Srbiji
Teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su očigledno neistinite ali, kad ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti. A rekao je: „Nismo mi sad završili Hram nego smo ga sad napravili!“. To nije tačno
Reč je o onome šta smo bili, šta jesmo i šta smo mogli biti; reč je o najvećem modernizatorskom i reformskom poduhvatu u zemlji od Drugog svetskog rata; reč je – pre svega – o čoveku koji je iza tog procesa posvećeno stajao i zbog njega izgubio život
09. mart 2023
U novom broju: Atentat na Zorana Đinđića – 20 godina kasnije
Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama
Srbija je tragično kasnila. Nakon ubistva Zorana Đinđića, to kašnjenje je moglo samo da se povećava. Tako da je to danas većinski zemlja kiselog grožđa: u njoj se ritualno prezire sve ono što joj je ionako nedostupno
U nedelja u 19.30 časova na N1 biće premijerno prikazan fim Filipa Švarma o kolektivnoj traumi koju je izazvalo ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, o tome gde je tada bila država, a gde mafija, kako se danas Srbija seća ubijenog premijera i njegovog dela, šta jeste, a šta nije Đinđićeva državnička i politička zaostavština i hronici koja je najavljivala atentat na njega
Ovaj tekst koji potpisuje ekipa izveštača „Vremena“ je nastao neposredno posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. On je autentičan dokument trenutka u kome je Srbija gurnuta u ponor iz koga se iznedrio Alekandar Vučić. Metak koji je pogodio Đinđića zaustavio je Srbiju, čijim se građanima do danas nisu vratili demokratski polet i nada koji su ih onda nosili - makar jednom delu građana. Oni drugi, tada u opoziciji, ratni izdanci 1999-tih, danas su na vlasti sa prebezima koji su bili i koji će ostati nebitni za istoriju ove zemlje
Kaže da je od dede Draže Mihailovića nasledio „staloženost, mirnoću i nepogrešivost procene prave strane“, koja „možda nije strana koja profitira i pobeđuje“, ali se neće „pred unucima stideti za odluke“ koje je doneo. Zaštitiće arhitektonske i kulturološke vrednosti koje je „urbanistička mafija posebno napala u starom jezgru grada“. Cilj mu je da Beograd bude ponos Srbije i ovog dela Evrope. Biće kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije
Iz krugova bliskih premijeru čuje se priča da se nije radilo o atentatu, već o upozorenju Đinđiću da nije nedodirljiv. Ali, tajming incidenta kod novobeogradskog Limesa (dva dana uoči Šešeljevog mitinga) daje dovoljno povoda za duboku zabrinutost
