Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić smenjen je početkom februara. Ubrzo nakon njega, red je došao i na predsednika skupštine i lidera Demokrata Aleksu Bečića. Politička kriza koja je tada već uveliko trajala samo se produbila, a priča o manjinskoj Vladi se intenzivirala.

Struja oko aktuelnog potpresednika Vlade Dritana Abazovića manjninsku Vladu vidi kao jedino rešenje, pa raspisivanje prevremenih izbora ne uzima ni kao mogućnost. Problem je ko bi bili ministri u tom sazivu, jer kako je i sam Abazović više puta ponovio, neće biti predstavnika ni Demokratske partije socijalista (DPS) a ni Demokratskog fronta.

Da bi formirao manjinsku Vladu, Abazoviću su osim podrške DPS-a i manjinskih stranaka, potrebna najmanje još dva poslanička mesta. Socijaldemokratska partija (SDP), sa kojom je u ponedeljak postignut sporazum da uđe u vladu, ima tačno dva mandata. Druga alternativa su mu Socialdemokrate (SD) koji imaju tri mesta, ali i još mutniju političku simbiozu sa DPS-om od SDP.

Abazović pokušava da skupi 49 poslanika podrške, jer će onda teoretski moći da pokrene izmene zakona o tužilaštvu, mada ostaje nejasno kako će to izvesti s obzirom da bi čelnici polovine partija koje ga podržavaju, na taj način stavili svoje glave na panj.

Od sadašnje skupštinske većine, Abazović uživa podršku samo Socijalističke narodne partije (SNP) koja će verovatno i biti deo nove Vlade. Oni su izrazili spremnost da prihvate ministara iz redova SDP-a, ali nikako ne žele članove SD-a. Na izborima 2020. godine bili su u koaliciji sa Demokratskim frontom.

SNP, koja trenutno ima pet poslanika, osnovao je Momir Bulatović 1999. godine nakon što se razišao sa Milom Đukanovićem.

SDP je osnovao 1993. godine Žarko Rakčević, koji je krajem devedesetih napustio politiku i počeo da se bavi biznisom, da bi 2015.  bio jedan od osnivača Abazovićeve URA-e. Dugogodišnji predsednik SDP-a bio je Ranko Krivokapić koji je u više navrata imenovan za predsednika Skupštine. Iako nisu uvek bili u koaliciji sa DPS-om, prilazili su Đukanoviću kad god je bilo potrebno. Tokom 2015. godine došli su u sukob sa Milom Đukanovićem oko neke privatizacije, što je rezultiralo odvajanjem dela partije i dalje privreženog saradnji sa DPS-om, i stvaranjem SD-a.

Trenutna predsednica SDP-a je Draginja Vuksanović, poznata po antisrpskim stavovima. Podrška javnosti prema ovoj partiji, poslednjih nekoliko godina je u slobodnom padu.

Predsednik SD-a je Ivan Brajović, po baštinjenu nacionalističke retorike i ideologije još bliži Đukanoviću. Oni su od osnivanja konstantno deo Vlade, a Brajović je bio i predsednik Skupštine.

Iako Abazović već raspoređuje ko će biti deo nove Vlade, nije još uvek rešio ključno pitanje – kako će sazvati sednicu gde će ta Vlada biti izabrana. Vršilac dužnosti predsednika Skupštine, iz redova Demokratskog fronta odbija da je sazove, a Ustav ne propisuje da to uradi bilo ko drugi.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com