Mnogo pre nego što je Vrhovni sud ukinuo ustavno pravo na pobačaj, zajedno sa reklamama za kojekakva pirotehnička sredstva kojima, uz roštilj i ulične parade, Amerikanci tradicionalno obeležavaju svoj Dan nezavisnosti, moglo se pored puteva ili ispred šoping-molova videti sve više bilborda na kojima su fotografije beba u ranim dobima majčine trudnoće poručivale da “njihovo srce kuca”, “kako mogu da osete bol” i da mole one koji ih nose u stomacima “da ih ne ubijaju”. Naravno, tek začeta ljudska bića niti mogu da misle niti kažu bilo šta o pitanjima života i smrti, ali je bilo više nego jasno da oni koji na ovaj način govore kroz dečija usta vode odsudnu bitku za uskraćivanje prava na prekid trudnoće i temeljnih sloboda, mada je ona suštinski već bila dobijena kada je administracija Donalda Trampa imenovala poslednjeg od troje ultra-konzervativnih sudija i time ostvarila ubedljivu prevagu u ovoj važnoj pravnoj instanci, na čiji ishod nisu mogli da utiču njegov poraz, gubljenje republikanske većine u Kongresu, niti će to moći da promene bilo koji naredni izbori, jer sudije ostaju na toj funkciji do kraja života ili dobrovoljnog povlačenja.

Amerikanci su, u zavisnosti od onoga koliko su mogli da potroše u ovim danima neizvesnosti, pojeli ono što su spremili u svojim dvorištima, ispalili ka nebu ono šta su nabavili za vatromet i proslavili 4. jul, ali je ova zemlja dobila novu tačku razdora koja je bacila senku na svo to šarenilo boja koje su se razlivale večernjim nebom ovog ponedeljka…

Pročitajte ceo tekst Slobodana Kostića u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (7. jula)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com