Jelen je istakla kako bi SAD mogle da ostanu bez gotovine do 1. juna ako Kongres ne uspe da podigne ili suspenduje gornju granicu duga. Ukoliko se dođe do gornje granice duga, to bi značilo da vlada više nije u mogućnosti da pozajmi novac, prenosi Vašington post.

Jelen je poručila Kongresu da s tim u vezi “što pre deluje” kako bi rešio ograničenje od 31,4 biliona dolara. Predsednik Džo Bajden, znajući koliko je ozbiljan problem, morao je da otkaže posetu Australije. Građani s druge strane strahuju od recesije.

Vašington redovno postavlja ograničenja saveznog zaduživanja. Budući da Ministarstvo finansija pozajmljuje oko 20 centi za svaki dolar koji potroši, Vašington je u nekom momentu morao da počne sa popuštanjem isplate duga zajmodavcima ili građanima.

U slučaju SAD, postavljanje gornje granice duga dobro je, jer njeno periodično ukidanje omogućuje državi da plati izdatke koje je Kongres već odobrio. Zato je Dženet Jelen pozvala Vašington da ukine ograničenje jer ono predstavlja birokratski pečat na već donesene odluke, piše Vašington post.

Ako SAD ne bi mogle da pozajmljuju novac za plaćanje dugova, to bi se odrazilo na globalna finansijska tržišta jer bi ulagači dovodili u pitanje vrednost američkih obveznica koje se smatraju jednim od najsigurnijih ulaganja i služe kao temelj za izgradnju svetskog finansijskog sistema.

Kako je Amerika došla do ove situacije?

Republikanci su krajem aprila usvojili zakon kojim bi se povećala granica duga. Oni su pritom i postavili sveobuhvatna smanjenja potrošnje tokom sledeće decenije. Ipak, taj predlog zakona neće proći u Senatu jer je on pod kontrolom demokrata. Predsednik Kongresa Kevin Mekarti želi da predsednik Džo Bajden pregovara o smanjenju potrošnje iako Bela kuća insistira na povećanju ograničenja duga bez ikakvih uslova.

Sada ostaje da se vidi kako će se rešiti problem gornje granice duga. Problem koji je Amerika imala i u prošlosti i uvek je nalazila rešenje.

I.Đ./Washington Post