Društvo

Foto Aleksandar Adnjic

4. 12. 2022. / 0.25

Arhiv Srbije: Građa o BIA skrivena od javnosti

Istoričari ne mogu da dođu do podataka o Bezbednosno informativnoj agenciji koja se nalazi u Arhivu Srbije koji je odlučio da u dokuemntima zatamni imena, pa moraju da idu u Zagreb ili Skoplje gde su personalna dosijei objavljeni u pet tomova

Građa Bezbednosno informativne agencije (BIA) koja je 2004. godine poverena Državnom arhivu Srbije, samo je delimično dostupna naučna i istraživačima.

U to vreme, podsećaju "Večernje novosti“, na snazi je bila zabrana korišćenja personalnih dosijea, a prema odluci Ustavnog suda iz 2003. godine. Za dokumenta koja je Arhivu predala BIA, ova zabrana ne važi zato što je BIA dala pismenu dozvolu z korišćenje ostalih, takozvanih zbirnih dokumenata, u naučne svrhe.

Međutim, sada ova građa ne može da se koristi u punom kapacitetu: imena na dokumentima su zatamnjena i nije dozvoljeno fotokopiranje.

U Arhivu se pozivaju na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a naučnike koji bi da kopiraju dokumenta upućuju da traže saglasnost BIA. U Arhivu je dozvoljeno prepisivanje, ali (obrati pažnju) ne i fotokopiranje.

Bojan Dimitrijević, zamenik direktora Instituta za savremenu istoriju, rekao je za "Večernje novosti“ da su mu u BIA rekli da "čim su predali građu, nemaju interes za njeno skrivanje i ona se može koristiti u naučne svrhe.“ Kaže i da mu je lakše je da ode "u Zagreb, jer je njihova građa dostupna bez ikakvih ograda. Upravo sam se vratio i dobio na uvid čak i onu s početka devedesetih.“

Dimitrijević ističe da su u Makedoniji otvorili čak i personalna dosijea i objavili ih u pet tomova!

Iistoričar Srđan Cvetković priča, da je svaka kopija dokument iz 1945, policijskog izveštaaj o jednom sudskom procesu kakve danas čitamo po novinama imala zatamnjena imena, "što ranije nije bio slučaj i što obesmišljava naš rad“.

Član 92 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ne insistira na anonimizaciji imena u svim slučajevima kada je u pitanju istraživački rad, već "daje načelne odredbe“, objašnjava Milan Marinovi poverenik za informacije od javnog značaja.

U Arhivu Jugoslavije, Vojvodine i Beograda ne skrivaju identitet ličnosti. Na novinarsko pitanje zašto se to radi u Arhivu Srbije, poslato im je ranije obraćanje direktora miroslava Perišića u kome piše da ""skidanje oznake poverljivosti sa određene arhivske građe ne oslobađa Državni arhiv poštovanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti."

S.Ć./ Večernje novosti

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

 

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu