Životna sredina

Ne, ovo nije magla: Vračar, Beograd, nedelja 30. oktobra oko 11 uveče

Foto: A. Ivanji

31. 10. 2022. / 10.26

Beograd: Kako preživeti vazduh?

Beograd je jutros ponovo među najzagađenijim gradovima u svetu. Na listi specijalizovanog sajta IQAir deli treće i četvrto mesto sa Dubaijem. A grejna sezona je tek počela

Pošto je početkom meseca bio prvak sveta u zagađenosti vazduha, Beograd danas deli 3. i 4. mesto sa Dubaijem. Parametri pokazuju da je vazduh najzagađeniji u pakistanskom gradu Lahor i u glavnom gradu Indije Nju Delhiju. Na listi najzagađenijih gradova u ponedeljak ujutro po srednoevropskom vremenu su i indijski Mumbai, Daka u Bangladešu, Šenjang u Kini, Kuvajt, Katmandu u Nepalu i tajlandski Bankok.

Beograd je prema podacima aplikacije IQ Air Beograd pre tri nedelje bio na prvom mestu najzagađenijih gradova na svetu. Ništa bolje nije ni u Valjevu, Užicu ili Smederevu. Vazduh opterećen štetnim česticama neposredan je uzrok respiratornih bolesti, pa i onih sa smrtnim ishodom.

Zagađenje vazduha nigde nije tako veliki ubica kao u Srbiji. Svaka šesta smrt povezana je sa aero-zagađenjem, pokazala je studija organizacije UN za životnu sredinu još pre tri godine. Od tada se ništa nije promenilo.

(Ne)vidljivi ubica

Jedno od najubedljivijih objašnjenja, gotovo očigledno, ali do sada nedovoljno analizirano, zašto je životni vek u Srbiji kraći nego drugde, pojavilo se sredinom 2019, kad asu objavljeni rezultati studije organizacije UN za životnu sredinu "Air Pollution and Human Health: The Case of the Western Balkans" ("Zagađenje vazduha i ljudsko zdravlje: Slučaj Zapadnog Balkana") koja je skrenula pažnju na zagađenje vazduha kao značajnog rizika i nezanemarljivog uzročnika smrti, pisalo je "Vreme“ u tekstu Kako preživeti vazduh?

Studija je obuhvatila podatke vodećih naučnih ustanova u regionu, a finansirana je sredstvima Vlade Norveške. Prema nalazima, starijima od 30 godina u regionu zagađenje skraćuje životni vek za oko 14 do 15 meseci.

Možda vam se tih godinu i nešto dana čine kao mali gubitak, da ga vredi žrtvovati radi užitka života u Srbiji, ali treba imati u vidu da je reč o statističkom proseku i da je na primer toliki razmak u dužini života između Nemačke i Portorika (pri čemu je očekivani životni vek u Srbiji u 2017. godini bio za pet godina kraći nego u Nemačkoj, za četiri nego u Portoriku, a za osam nego u tradicionalno dugovečnom Japanu).

Ceo tekst možete pročitati OVDE

M.N./FoNet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu