"Posle toga, narod će moći da celiva mošti Svetog vladike Nikolaja, koje će biti u hramu do nedelje“, rekao je episkop toplički, piše N1.

Na inicijatvu patrijarha Porfirija, na čelu litije nalaziće se kivot s moštima Svetog vladike Nikolaja.

Molitva za mir među ljudima

SPC je ranije saopštila da će ovogodišnja litija biti u znaku reči vladike Nikolaja Žičkog i Ohridskog: "Molitvom izmolimo blagosloveni mir među ljudima!“

"Patrijarh Porfirije je dobro sagledao i oslušnuo, poznavajući srca svoje pastve, svog naroda, da bi dolazak tako jednog divnog svetitelja, koji je jedan od naših najvoljenijih, obradovao mnoge i doneo utehu“, rekao je za RTS episkop toplički Petar, pomoćnik patrijarha.

Mošti iz Valjeva

Mošti Svetog vladike Nikolaja počivaju u manastiru Lelić kod Valjeva, a u Sabornu crkvu u Beogradu su prenete dan pre litije.

Svečano i u pratnji episkopa valjevskog Isihija, kivot s moštima je u sredu uveče iz Saborne prenet u Vaznesenjsku crkvu, pred praznično bdenje. Mošti će ostati u crkvi i na dan slave, a svečano će biti iznete u 19 časova kako bi litija krenula ka Hramu svetog Save.

Novi način obeležavanja gradske slave

Dolaskom patrijarha Porfirija na čelo Srpske pravoslavne crkve promenio se način obeležavanja gradske slave.

Spasovdanska litija je uvek kretala od Vaznesenjske crkve, ali je išla drugom trasom i kroz beogradske ulice pravila krug, vraćajući se na mesto odakle se i pošlo.

Od 2021. godine litija ide do Hrama Svetog Save na Vračaru, gde patrijarh služi moleban.

Na litiji se čitaju tri molitve – za zdravlje, za mir i prosperitet Beograda i za pokoj duše junacima koji su dali svoje živote za Beograd.

Promenjeno je i vreme održavanja i na inicijativu patrijarha umesto u prepodnevnim satima litija se održava uveče.

Još jedna novina koju je patrijarh Porfirije uveo je iznošenje moštiju. Tako su 2021. godine na čelu kolone bile mošti despota Stefana i Svete Petke.

Jerusalimski krst, koji se tradicionalno nosi na čelu litije, od vremena Porfirija bio je poveren profesionalnim sportistima – 2022. krst je nosio vaterpolista Stefan Mitrović, a godinu pre dizač tegova Rade Savić.

Istorija obeležavanja gradske slave

Način proslave slave Beograda osmislio je 1862. godine mitropolit beogradski Mihailo Jovanović, po čijem predlogu je i izgrađena Vaznesenjska crkva u Beogradu. U riznici Vaznesenjske crkve se čuva autentični slavski barjak Uprave grada Beograda iz 1938. godine.

Posle Drugog svetskog rata poslednja litija je održana 1947. godine, a njeni učesnici su bili kamenovani. Ubrzo je i samo održavanje litije bilo zabranjeno.

Spasovdan se od 1993. godine ponovo proslavlja kao gradska slava Beograda, a iste godine je obnovljena i Spasovdanska litija.

Jedina godina kada je Spasovdanska litija preskočena, od obnove proslave gradske slave, bila je 2020. godina i to zbog epidemije koronavirusa. Slava je posle liturgije obeležena u uskom grugu ljudi.

Z.S/N1

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com