Tako se u poslednjih deset godina iz BiH iselilo preko 600.000 ljudi, rekla je predsednica Unije za održivi povratak i izbeglice (UZOPI) u BiH Mirhunisa Zukić za "Radio Slobodna Evropa“.

"Nažalost, ta brojka upozorava da BiH ostaje bez stanovništva, kao što svedočimo da afro-azijske zemlje ostaju bez svojih stanovnika, koji na migrantskim rutama prema Evropi ginu“.

Kako je Zukić istakla, "prisilne migracije i odlazak u neizvesnost sa puno prepreka su bolna pitanja koja u BiH i na prostoru Zapadnog Balkana postoje tri decenije“.

Na rubu siromaštva

Prema podacima Ujedinjenih nacija, svako šesto domaćinstvo u BiH je siromašno, 15 odsto građana živi u apsolutnom siromaštvu, dok je polovina stanovništva na rubu siromaštva.

Malim državama, kakva je BiH, bilo je nemoguće izbeći posledice pandemije korone, a potom i energetske krize koja je nastala kao posledica rata u Ukrajini.

Prema podacima objavljenim na sajtu Ministarstva trgovine BiH, najviše su rasle cene namirnica, struje, gasa i stanovanja.

Krize su najviše pogodile zaposlene u realnom sektoru i penzionere. Mnogi su ostali bez posla, dok oni koji su zadržali poslove mesecima čekaju plate.

Od oko 450.000 penzionera koliko ih živi na području BiH, 62 odsto njih prima penziju od 382 KM. Sa ovom niskom penzijom preživljavaju zahvaljujući tome što im pomažu deca i rodbina, piše Dojče vele.

"Kupujem na komad, jedan krompir, jednu mrkvu, jedan limun i tako…“, izjavila je penzionerka Sajma Karić iz Sarajeva.

Kako je ispričala, živi sa mesečnom penzijom od 380 KM, pa joj rodbina pomaže da kupuje lekove s obzirom na to da penziju potroši na namirnice.

Mladi kupuju karte u jednom smeru

Slike kofera i autobusa punih mladih ljudi koji u ruci drže jednosmerne karte odavno su postale svakodnevnica, prenosi Federalna televizija.

Presudni razlozi zašto mladi svake godine pakuju kofere nisu samo niske plate, loši uslovi rada, ekonomska kriza.

Ono što mladi vide kao problem je što država ne funkcioniše, iako formalno postoji. Tako su među presudnim razlozima za odlazak: korupcija, lažne diplome, partijsko zapošljavanje i loše poslovno okruženje.

Posebno poražavajući podatak je da krajem prošle godine školske klupe u Unsko-sanskom kantonu napustilo više od 200 učenika osnovnih škola.

"Nažalost, taj trend se iz godine u godinu ponavlja, a broj učenika se drastično smanjio unazad 15-ak godina", rekao je direktor Pedagoškog zavoda USK-a Haris Smajić.

Odlaze radno sposobni

Tokom poslednjih nekoliko godina Bosna i Hercegovina se suočava sa velikim odlivom radno sposobnog stanovništva.

"Ankete su pokazale da građani koji odlaze iz zemlje, kada se traže ekonomski razlozi njihovog odlaska, navode dve stvari – visina plate i dugoročna nezaposlenost“, rekao je ekonomski analitičar Admir Čavalić za "Al Džaziru“.

Zbog nedostatka radne snage mnoge kompanije se okreću uvozu radnika iz inostranstva.

U narednih pet godina Bosna i Hercegovina će doći u situaciju da će morati da uvede 150.000 stranaca, ukazuju poslodavci. 

A.E./Radio Slobodna Evropa/Dojče Vele/FTV/Al Džazira

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com