U novogodišnjem dvobroju: Početak novinarstva u SFRJ
29. 12. 2022. / 11.50
Bilo jednom u Jugoslaviji
Šef agitpropa Srbije, drug Gedža, smatrao je da treba da radim u redakciji “Omladine”. Nisam tada obraćao pažnju na to da se drug Gedža građanski zvao Dobrica Ćosić; pa i za Tita smo znali da se zove Josip Broz, ali je prosto bio Tito. Niko tada ni slutio nije šta će drug Gedža sve postati: nagrađeni i slavljeni književnik, disident, predsednik Jugoslavije, otac nacije. Za mene je on tada bio Agitprop, znači upravljač sudbinom, na pamet mi nije padalo da se bunim
Redakcija se nalazila na drugom spratu zgrade na uglu ulica Generala Ždanova (Resavska) i Titove (Kralja Milana). U prizemlju velika knjižara “Nopoka” (Novo pokolenje), koja je nastavila tradiciju predratnog, levo orijentisang “Nolita”, koji su bili osnovali braća Pavle i Oto Bihalji. Posle izvesnog vremena, izdavačkom preduzeću se vraća staro dobro ime, ali će još kao “Novo pokolenje” 1950. štampati moje pesme “Živeću uvek prolećem”. Sada se na mestu te knjižare nalazi jedna skupa radnja sa muškom modom, sasvim u duhu branitelja ćirilice koji posao zovu бизнис…
Moj novi šef Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja preuzmem mesto urednika kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, urednik kulturne rubrike jednog saveznog organa, novina od saveznog značaja. Imao sam 22 godine…
Iz rukopisa sa radnim naslovom “Bilo jednom u Jugoslaviji”
Pročitajte ceo tekst Ivana Ivanjija u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (29. decembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com