Posao prodaje mašina za proizvodnju municije između belgijske firme NLC i državne firme Borbeni složeni sistemi koštao je bar 13.8 miliona evra više nego što je realna cena, piše BIRN.

Bio je to 1. jul 2017. godine. Predsednik Aleksandar Vučić je u Požegi presekao vrpcu otvorivši novu fabriku za proizvodnju municije Belom.

Belom je trebalo da bude još jedna firma u srpskoj namenskoj industriji koja će proizvodnjom i prodajom municije širom sveta popunjavati budžet Republike Srbije.

Vlasnik Beloma je kompanija "Borbeni složeni sistemi” (BSS), koja je, s druge strane, u vlasništvu državnog giganta za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom – Jugoimport SDPR.

Međutim, pored toga što Belom šest godina od početka proizvodnje i dalje posluje sa gubitkom, firma se našla i u centru evropske afere zbog posla koji je njen vlasnik, Borbeni složeni sistemi, sklopio sa belgijskom firmom New Lauchausse (NLC) za kupovinu mašina za proizvodnju municije u Belomu.

Belgijska kompanija bila je pod istragom zbog kršenja EU sankcija uvedenih Rusiji, a posao sa srpskim firmama našao se među potencijalno problematičnim – prevashodno zbog sumnji da su mašine ili municija bile namenjene za Rusiju, i da je Srbija samo tranzitna zemlja.

Dokaza za to nije bilo, međutim, istraga koju je sprovela revizorska kuća KPMG, pokazala je brojne druge nepravilnosti, a na štetu srpskih firmi, a time i srpskih poreskih obveznika – i to u vrednosti od ukupno bar 13.8 miliona.

BIRN je došao do dva izveštaja forenzičkog istražitelja KPMG-a iz 2022. godine, u kojima se navode "dve finansijske anomalije“ prilikom kupovine proizvodnih linija za municiju kalibra 12.7 x 108 mm koju koriste teški mitraljezi.

Jedna se tiče navodne kazne od 1.8 miliona evra zbog toga što je srpski kupac kasnio sa isplatom, dok se druga "anomalija“ tiče prenaduvane cene transfera znanja (know-how) koju je srpska strana platila za bar 12 miliona više nego što je realno.

Izveštaji KPMG-a pokazuju da belgijska kompanija nije imala odgovarajuću dokumentaciju niti formalnu računicu kojim bi pravdala cene, kao ni dokaze o komunikaciji sa srpskim partnerima o kašnjenju isplate, a zbog čega bi navodno usledili finansijski "penali“.

"Postoje indicije o prevari u prodaji linija za proizvodnju municije Jugoimportu”, kaže za BIRN tadašnji forenzički istražitelj KPMG-a Čihan Kuzkaja.

"Bez sumnje, sve moguće prevarne radnje idu na štetu srpskih poreskih obveznika“, dodaje autor izveštaja, navodeći da je pitanje za srpsku stranu zbog čega su uopšte pristali na takve cene.

Njegova istraga je otkrila i "skrivenog” posrednika u poslu – srpsku privatnu firmu Intermerkur u vlasništvu Vladimira Ivanovića.

Intermerkur nije bio na listi komisionih agencija NLC-a, ali je njen vlasnik koordinisao poslove putem e-mailova, nešto sa čime nisu bili upoznati svi koji su bili uključeni u posao, tvrdi Kuzkaja i navodi da postoje "indicije da se radi o koruptivnim isplatama“.

Ivanović je potvrdio za BIRN da je imao kontakte sa kupcem, srpskom firmom Borbeni složeni sistemi, kao i sa belgijskim NLC-jem, pružajući im informacije i savete. Međutim, tvrdi da mu nijedna od strana na kraju nije platila za "posredništvo“.

BIRN je poslao pitanja srpskim kompanijama uključenim u kupoprodaju, kao i belgijskom NLC, ali nismo dobili odgovore do objave teksta.

Bivši zaposlenik SDPR-a koji je radio u firmi u vreme kada je ugovoren posao sa belgijskom kompanijom, kaže za BIRN da je već tada bilo poznato da su proizvodne linije preplaćene. "O tome se i tada pričalo u firmi. Takođe, o nabavci mašina iz Belgije se pričalo i u vojnim krugovima. Ja sam od izvora u Ministarstvu odbrane dobio potvrdu o tome”, kaže za BIRN.

“Bilo kakve indicije o izvlačenju novca putem preplaćivanja morali bi da ispitaju nadležni organi”, naglašava on.

Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a.

B.G./BIRN

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com