Krajem osamdesetih je Bogoljub Arsenijević Maki u valjevskoj Radničkoj koloniji podigao Spomenik Miloševiću, od belih siporeks blokova, u vidu ogromnog polnog organa, narodski rečeno qrca. Po otkrivanju spomenika, isti je srušen, a autor uhapšen i osuđen na uslovnu kaznu zatvora. Nedugo potom, kao odgovor na Miloševićevu suludu politiku, osnovao je Republiku Koloniju, što će ostati upamćeno kao "original falsifikata“ sveukupne propasti Srbije.

U julu 1999, u Valjevu, na Gradskom trgu organizuje Miting  protiv vlasti poznat kao Petrovdanski ustanak, kome je prisustvovalo preko 3000 ljudi. Kako je za njim raspisana poternica, sklanja se u Rerpubliku Srpsku, ali, posle sastanka sa generalom Perišićem, biva brutalno pretučen od specijalaca i uhapšen. Teško povređen, biva prebačen u zatvorsku bolnicu Centralnog zatvora, odakle, sam organizujući dostavu pitanja i odgovore na njih, daje intervju za nedeljnik "Vreme". Sa slomljenom vilicom beži iz Zatvorske bolnice, ali je u Okružnom sudu u Valjevu osuđen na tri godine zatvora. Priključuje se Petooktobarskim promenama, i među prvima "osvaja“ Skupštinu. Došlo je "novo doba“, ali je Makiju ostala kazna od tri godine zatvora, na to je Boris Tadić, kao predsednik, stavio tačku, donevši akt o pomilovanju.

Posle pada Miloševića, kad je većina gledala kako da se "naplati“, iako su mu nuđene kule i gradovi, povlači se u samoizolaciju i posvećuje oslikavanju crkava i manastira, ne retko i molerisanju, u Srbiji i Crnoj Gori. Poslednjih godina je živeo u banatskom selu Neuzine, za nevelike pare pazario potleušicu sa okućnicom, gde je slikao i u tom prostoru nameravao da organizuje izložbu.

Treba reći i da su se, posle Oktobra, mnogi pitali, čiji je Maki, i za koju službu radi, a on je, sklanjajući se od "dnevne politike“, pokazao da je samo svoj, i da mu je najmanje stalo do Carstva ovozemaljskog.

Zbogom prijatelju, u ime svih nas kojima je "ostalo ono malo duše“ i vere u bolji i pravedniji svet!

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com