Galerija B2 u centru Beograda otkriva i predstavlja savremenu umetnost. Njena aktuelna izložba je "Prodavnica praznina“ Jusufa Hadžifejzovića sa radovima na kojima su ukršteni jezik umetnosti i tržište, a govore o praznini i ispraznosti savremenog potrošačkog sveta.

Na nedavnom otvaranju izložbe bila je izuzetno velika gužva, kao što je bila i na prethodnim , na primer Bore Iljovskog i Milete Prodanovića, kad je i ne-mali plato ispred galerije bio krcat.

Galerija B2 opovrgava stavove da galeristi imaju malo tržište, i da je savremena umetnost nekomunikativna.

Bojan Muždeka direktor galerije, kaže za portal "Vremena“ da se finansiraju "privatnim donacijama, prodajom i apliciranjem na konkurs. Ove godine smo dobili materijalnu podrsku od gradskog Sekretarijata za kulturu i Ministarstva kulture za Godišnji likovni program, tim redosledom. A pregovaramo i za sponzorstva sa privatnim kompanijama.“

Naravno da zna za stav da je savremena umetnost razumljiva samo poznavaocima, i tvrdi da je pogrešan.

"Savremena umetnost je izuzetno komunikativna. Ima različite puteve do publike, pa se nekad obraća bojom, nekad idejom, postavkom, kompozicijom, jer govori o sadašnjem i eventualno budućem momentu.“

Napominje  i da je "potrebno da galerista bude medijator između umetnika i publike. Naš posao nije samo da pokažemo umetnost, već da je povežemo sa posetiocima galerije. Zato i razgovaramo sa svakim ko uđe u našu galeriju, naravno ako mu je do razgovora,  objasnimo mu kontekst, i sve što ga zanima. Čini mi se da je logika umetničkog dela da se zastane. Da se zastane pred slikom jer se tako može razumeti, doživeti.“

Kaže i da publiku privlači "svežina, ponekad šok terapija, ali svakako aktuelnost sa sadašnjim trenutkom“.

Od kako je 2019. osnovana, B2 galerija svake godine ima temu. "Prve godine smo se bavili svetlom, hteli smo da skrenemo pažnju na prostor i na umetnički rad jer svetlo je bitan element u recepciji samog umetničkog predmeta, nakon toga smo istraživali prostor kao mesto iz kog dolazi kreativnost. Sad istražujemo vreme“.

"Uzor je umetnost osamdesetih i u odnosu na nju posmatramo sve recentne pojave i ovaj trenutak.“

Bojan Muždeka kaže da "naša istorija umetnosti, pa i institucije, nisu imale prilike da se bave osamdesetim. U toj deceniji je stvaralo mnogo umetnika koji su pokazali umetničku slobodu i koji su time uzeli pažnju javnosti. Njih ne možete da svrstate u jedan pokret, po nekima to je postkonceptualna scena, jugoslovenski umetnički prostor, jugoslovenska postmoderna,  nije važno. Važna je njihova sloboda zbog koje je Vesna Golubović mogla da slika po zidovima, ili da Bora Iljovski dođe do apstraktnog prikaza, do svojih geometrijskih figura pa čak i celih scena. U tom periodu je bilo mnogo mikro pojava koje je zanimljivo sagledati iz našeg vremena.“

Na primeru izložbe Jusufa Hadžifejzovića, aktuelni trenutak je "pitanje sveprisutne praznine, koja se može doživeti i kao dosada koja je maltene proterana, pogubna je. A iz dosade može da se stvori neverovatna kreativnost, možete da je beležite kao niz tačaka na papiru i da tako dođete do neverovatnih priča. A praznina, da dosadu nazovemo Jusufovim jezikom, može da bude nedostatak nečega i večita potreba da se ima nešto, ili da bude početna tačka da se ima nešto novo, ili još ko zna koliko drugih asocijacija.“

Ili, objašnjava Muždeka, radovi Milete Prodanovića "i njegova linija na njima, linija kao osnovni likovni pojam. U ovo vreme žurbe, nestrpljenja, podeljene pažnje, Prodanovićevo ponavljanje te linije na listu bloka čime stvara neverovatne kompozicije, daje vam priliku da zastanete i da se svašta zapitate o svom životu u ovom svetu.“

I, pred mali jubilej B2, nepristojno ali razumljivo pitanje: zašto galerija, zašto ne nešto profitabilnije i lakše?

"Nevreme je prava prilika za tako nešto. Uostalom, kad je nevreme, vi otvorite kišobran, zar ne? Nećete ga držati zatvorenog i dopustiti da kisnete, nego ćete se zaštiti od nevremena“, kaže Bojan Muždeka.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com