Borani su ponovo udisali vazduh za koji su merni aparati Agencije za zaštitu životne sredin pokazali da je jako zagađen.

Kako je preneo borski portal Istmedia, svega mesec i po dana od kada je puštena u rad rekonstruisana topionica aparati Agencije za zaštitu životne sredine u gradskom parku ponovo su izmerili koncentraciju sumpor-dioksida u vazduhu od 600 do 700 mikrograma po metru kubnom, što je gotovo dvostruko više od propisanih 350.

Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u gradskom parku u Boru juče je u periodu od 14 i 15 sati ocenjen kao jako zagađen.

Rekonstruisana topionica počela je da radi 1. marta, prema rečima menadžmenta kineske kompanije u obnovu koja je počeka aprila prošle godine je uloženo 320 miliona američkih dolara, od čega 100 miliona u zaštitu životne sredine.

Kazne sitne u odnosu na profit

Kompanije Ziđin više puta je kažnjena zbog zagađenja. Kako je pisao Radio Slobodna Evropa, sud je tokom 2019. i 2020. godine izrekao tri novčane kazne.

Međutim, Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i životnu sredinu (RERI), nevladine organizacije koja se bavi ekologijom, još tada je upozoravala da novčane kazne za privredne prestupe nisu dovoljna mera kako bi se zaustavilo zagađenje.

Programski direktor RERI-ja Mirko Popović tada je izajvio da  su "suma i zbir kazni, koje bi investitor tog nivoa kao što je Ziđin platio za privredne prestupe, daleko manje od investicija koje je Ziđin dužan da preduzme kako bi proizvodnju doveo u sklad sa standardima zaštite životne sredine“.

Govoreći o zakonskoj regulativi i tome da li su ekološki zakoni u Srbiji "blagi“, on je istakao i da je Srbija propustila da u svoje zakonodavstvo uvede dve evropske direktive – o odgovornosti za štetu u životnoj sredini i o krivičnim delima u životnoj sredini.

"Mi se, po mom mišljenju -ne slučajno, nismo uskladili sa te dve direktive. Mi nemamo to zakonodavstvo EU koje garantuje veći stepen zaštite životne sredine“, napomenuo je Popović.

Kontaminirana zona

Bor već godinama nosi epitet jednog od najzagađenijih gradova u Srbiji. 

Zahvaljujući borskoj organizaciji “Asocijacija za razvoj grada” javnosti je postao dostupan dokument Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut“ – studija “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”.

Kako su saopštili tada iz Asocijacije za razvoj grada, u studiji se na sveobuhvatan način analizira uticaj na zdravlje ljudi, a prvi put se čulo da je Bor kontaminirani lokalitet.

U više navrata "Vreme" je pisalo o tome kako izgleda život u Boru i selima u blizini rudnika.

"Glavno je to što ljudi ovde, u Boru i Majdanpeku, ne znaju i ne mogu da znaju svoju budućnost. Naime, još davno je trebalo da se pravi Prostorni plan posebne namene za borsku i majdanpečku oblast kojim bi se odredili prostori gde će da se odvijaju rudarstvo, stanovanje, rekreacija, šumarstvo, poljoprivreda… Dakle, da se odredi namena prostora", rekao je tada ta "Vreme" Toplica Marjanović iz Bora, dugogodišnji radnik nekadašnjeg RTB, a sada je stručni saradnik Društva mladih istraživača.

Dragoslav Stančulović, koji je bio predsednik mesne zajednice Oštrelj, reporterima "Vremena" rekao je da ne pamtim da je neko umro od nečeg drugog sem od kancera. 

B.G./Istemedia

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com