Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji (EU) i sve drugo bi značilo izolaciju sa katastrofalnim posledicama, saopštio je danas potpredsednik Skupštine Srbije i zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović, reagujući na komentare ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka na Predlog rezolucije o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU koji je Stefanović podneo Odboru za spoljnu politiku Skupštine Srbije.

"Ukoliko ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, želi da zaista pomogne Srbiji, umesto komentarisanja Rezolucije trebalo bi da objasni rukovodstvu Rusije koliko je štetno po interese Srbije kada se, da bi objasnili pokušaj otcepljenja delova Ukrajine, pozivaju na kosovski presedan", poručio je Stefanović.

Prema njegovom stavu, "Srbija mora da vodi samostalnu politiku, ne može da reaguje na pritiske sa Zapada i pojedine pokušaje oduzimanja dela teritorije, ali i na pritiske sa Istoka da ostane izolovano ostrvo na evropskom kontinentu".

Podsećamo, ambasador Bocan-Harčenko je komentarišući Rezoluciju o usaglašavanju spoljne politike sa EU i uvođenju restriktivnih mera prema Rusiji upitao "da li Stefanović vodi računa o mišljenju većine državljana Srbije“, navodeći da se po ispitivanju javnog mnjenja "njegov predlog ne poklapa sa stavom više od 80 odsto srpske javnosti“.

"Zašto gospodin Stefanović, govoreći o mogućim gubicima zbog neslaganja Srbije sa evropskim restrikcijama, lukavo zaobilazi one probleme koji će se sigurno pojaviti u slučaju ograničavanja saradnje Srbije sa Rusijom u sferama ekonomije koje su od vitalnog značaja“, rekao je Bocan-Harčenko.

Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koji je upravo objavio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, broj onih koji su za to da vlasti u Beogradu uvedu sankcije protiv zvaničnog Kremlja porastao je za 10 odsto: u maju ove godine je bilo 9 posto a u oktobru je 19 odsto. Takođe, u maju je 32 odsto građana bilo da se zadrže dobri odnosi sa Rusijom, a u oktobru je taj procenat porastao na 61 odsto.
Rezultati ukazuju da se trend velike podrške Rusiji s početka rata smanjuje.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od hiljadu ispitanika u periodu od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.

S.Ć./FoNet/RSE

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com