Kada je 26. juna izašla onlajn naslovnica Američkog Voga sa Olenom Zelenski, praćena editorijalom i intervjuem, preko noći se svet društvenih mreža uzdrmao. Osnovne dve postavke koje su se mogle čuti u danima koji su usledili, bili su u suštini negativni odjeci na nešto što je kako se činilo imalo za cilj da pokaže ljudsko lice prve dame Ukrajine.

Jedni su zamerili Oleni  i njenom suprugu na vremenu koje su posvetili fotografisanju za elitni modni časopis u jeku borbi u kojiima ginu stotine njihovih sunarodnika, dok je druga prozivka često bila upućena samom magazinu Vog.

Naime, mnogi poštovaoci ove franšize i pogotovo njene američke, ujedno i originalne filijale, smatraju da je, uz sada već čuvenu naslovnicu sa Kim Kardašijan i neke kasnije izlete, ovo konačno i trajno iskakanje uređivačke politike iz okvira estetike Voga. Sa druge strane, mišljenje je pojedinaca da u modnom časopisu ovoga formata nema mesta politički profilisanom tekstu ovoga tipa.

Ipak, čini se da i jedan i drugi pogled na stvari pomalo promašuju suštinu problema. Ono što nekako promiče, a čini se da je veoma problematično, je estetitazacija rata od strane čuvene fotografkinje Eni Libovic.

Čak i devedesetih godina prošlog veka kada su brojne modne kuće PR kampanjama pokušavale da skrenu pažnju na raznorodne probleme od rasne netrpeljivosti do ratnih razaranja, trudili su se da to rade pokušavajući da izazovu stanje šoka, donoseći sliku realnih događaja.

Danas, kada se na području Evrope događaju ratni sukobi koji tresu ne samo stari kontinent već i čitav svet, čini se neukusnim rat koristiti kao kulisu za inscenaciju modnog editorijala. Zapravo je to utisak koji ćete steći gledajući fotografije bračnog para Zelenski. Stvara se slika da su kancelarija, sklonište i područje rata samo postavljeni kako bi likovno ambijent delovao upečatljivije. A u tu su svrhu grubo zloupotrebljene i pripadnice Ukrajinskih vojnih jedinica.

Datom utisku svakako pogoduje i to što su pod fotografije potpisani spiskovi Ukrajinskih brendova koje Olena za ovu priliku nosi. Iako je namera očigledno bila da se u fokus stave i ova dizajnerska imena u uslovima koji su za poslovanje nesumnjivo izazovna, čini se da bi i za njih neki vid promocije koji ih ne stavlja u politički kontekst svakako bio svrsishodniji.

Nemoguće je ne zapitati se da li je ovakva relativizacija rata i žrtava, koja najturbulentija dešavanja u svetu od Drugog svetskog rata naovamo stavlja u kontekst modne naslovnice, posledica savremene odrođenosti od realnih problema i boli onih koji se nalaze van vidokruga naše tastature. Da li smo oguglali na realne slike sveta i nismo sposobni da ih sagledamo bez filtera Instagram prozora, koji gledamo na svakodnevicu?

Šta god da je razlog ovom pristupu čini se da bi najveći teret u ovom slučaju trebalo da ide na dušu uredništva Voga jer nakon ovog editorijala na ratištu, biće teže prihvatiti realne slike drame koja se odvija već pola godine na području Ukrajine. Pogotovo ako uzmemo u obzir da je u savremenom svetu fotografija jači prenosnik poruke nego pisana reč, možemo pretpostaviti da je intervju koji je pratio ovaj prikaz ipak pao u drugi plan.

Jedan set fotografija koji bi bračni par Zelenski prikazao dokumentaristički u okolnostima sa kojima se zaista nose u ratom razorenoj zemlji, svakako bi bio svrsishodniji. Pitanje je samo da li bi mu se onda našlo mesta u Vogu ove 2022. koju živimo.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com