Predsednik Crne Gore Milo Đukanović dao je mandat lideru URA-e Dritanu Abazoviću da formira novu Vladu. Sa  četiri poslanička mesta u skupštini, Abazović će od potpredsednika najverovatnije postati predsednik Vlade. Nakon izglasavanja nepoverenja vladi Zdravka Krivokapića i odbijanju da se ide na nove izbore, URA i partije nacionalnih manjina su uz podršku opozicionih stranaka progurale opciju manjinske vlade. Ostalo je još samo da se odluka pečatira glasanjem.

Od nazivanja Abazovića bitangom pre nekoliko godina, Đukanović mu je danas u maniru iskusnog pragmatičnog političara čvrsto stisnuo ruku i dao da uz pomoć Demokratske partije socijalista i ostalih manje bitnih pratilaca starog režima formira manjinsku vladu.

Predsednik države je u proteklim danima obavio konsultacije sa zainteresovanim liderima političkih partija. Među njima nije bilo nikoga ni iz Demokratskog fronta (DF), a ni iz Demokrata. Lider Demokrata Aleksa Bečić smenjen je sa mesta predsednika skupštine ubrzo nakon Krivokapića. Trenutno, uz povremenu podršku DF-a, organizuje proteste širom Crne Gore.

Abazović negira da je sklopio dil sa DPS-om i ponavlja kako predstavnika iz partije Mila Đukanovića neće biti u novoj vlasti. Jasno je, međutim, da će nova Vlada svoje delovanje morati da usaglašava sa DPS-om. Sa druge strane, DPS se nije raspao kako se očekivalo nakon izbora, vrlo verovatno da je u proteklim mesecima i ojačao poziciju na konto “nesposobnosti” novih, ali je svakako kupio vreme do nekih novih izbora.

Sutrašnje jutro na crnogorskoj političkoj sceni neće ni izbliza ličiti na ono nakon avgustovske izborne pobede. Manjinska vlada, iako bez kadrova DPS-a, biće zavisna i od Đukanovića i od njegove partije, koja će na kraju verovatno, i odlučiti gde je kraj ove političke igrarije.

Nije jasno kako će Dritan Abazović u tako zavisnom odnosu sada ispuniti svoje najbitnije predizborno obećanje: borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije koji su se tokom tri decenije Đukanovićeve vlasti ukorenili u Crnoj Gori.

Bilo kako bilo, Đukanović je iznad svega pokazao da ume da čeka. Kako je krenulo, možda dočeka i povratak njegove partije na vlast.

Velika koalicija DF-URA-Demokrate, ideološki dijametralno suprotna, raspala se praktično odmah po formiranju Vlade u decembru 2020. godine. Krivokapić i njegovi "apostoli“, kako je sam nazvao jednom prilikom ministre u svojoj Vladi, činili su koliko su mogli bez realne podrške u Parlamentu. Čelnici DF-a, nezadovoljni foteljama bez kojih su ostali, najavljivali su u više navrata rušenje Vlade, da bi je na kraju srušio premijerov najbliži saradnik.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com