Tako se kao i u Americi, gde je nastao, "crni petak“ proširio na celu nedelju pa i čitav mesec novembar, u kome se trgovci utrkuju u što većim popustima. Ili bi tako barem trebalo da bude…

Ovaj dan u našoj zemlji postao je popularan tek pre deceniju, iako nikada nije zaživeo u pravom smislu kao u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ipak, interesovanje potrošača u Srbiji postoji, posebno jer su svakodnevno "bombardovani“ brojnim akcijskim ponudama sa ekrana, izloga i ostalog.

"Crni petak“ karakterišu brojni popusti trgovaca i tog dana potrošači bi trebalo da dobiju priliku da stvari kupe po sniženim cenama. Međutim, u praksi to često ne bude baš tako. 

Trgovci u Srbiji prekopirali američki trend po pitanju vremena održavanja "crnog petka", ali su na našim prostorima sniženja daleko manja, nego što je to slučaj preko okeana.

Lako je zaneti se u vrtlogu ponuda i popusta na mreži i u klasičnim prodavnicama. I dok je za prodavce logično da učestvuju u ovim "praznicima kupovine“ kako bi maksimizirali prodaju i očistili zalihe, potrošači bi trebalo da budu oprezni da ne budu previše u iskušenju onim što su često samo navodno "najbolje ponude godine“. 

Štaviše, ima smisla sačekati sekundu pre nego što pritisnete dugme za plaćanje.

MUP izdao upozorenje za kupovinu na "Crni petak“

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) upozorilo je građane, povodom masovnih rasprodaja u okviru današnje akcije "Crni petak“, da prilikom onlajn kupovine budu oprezni i obrate posebnu pažnju prilikom plaćanja, kako ne bi bili žrtve prevare.

Građani treba da provere veb adresu sa koje kupuju ili na kojoj vrše bilo koje plaćanje, naveli su iz MUP-a.

Potrebno je i da građani provere da li je prenos podataka u komunikaciji sa sajtom koji posećuju zaštićen, kao i da obavezno koriste https i ssl protokole, pojasnili su iz MUP-a.

Oni su naglasili da se ni u kom slučaju ne šalju podaci o platnoj kartici posredstvom elektronske pošte, niti bilo kojim drugim sredstvom komunikacije.

Masovna kupovina nepotrebniih stvari

Prema podacima Statiste, mnogi potrošači priznaju da često kupuju odeću koju nikada ne nose. U ovim slučajevima, mogli su da uštede 100 odsto na maloprodajnoj ceni tako što su se jednostavno oduprli želji da se troše. 

Podaci govore i da su žene u različitim zemljama te koje kupuju stvari koje im ne trebaju.

Međutim, rasprostranjenost nepotrebne kupovine varira od zemlje do zemlje, u rasponu od 29 procenata ispitanica u Velikoj Britaniji do samo 12 procenata u Kini. 

U Sjedinjenim Državama, 23 odsto žena i 19 odsto muškaraca priznalo je da često kupuje odeću koja završi na dnu gomile garderobe, koju nikada ne obuku. 

U Brazilu su horde ljudi preplavile tržne centre 2017. zbog ponuda za Crni petak na televizorima. U Francuskoj su klimatski aktivisti održali proteste "Blokirani petak“ 2019. kako bi osudili rašireni konzumerizam tog dana. ("Radite, konzumirajte i ćutite, to je poruka koja je data našoj omladini“, uzvikivali su demonstranti koji su se okupili ispred tržnog centra.) I ove godine će radnici Amazona širom sveta organizovati štrajkove i proteste za bolje uslove rada koji će se poklopiti sa Crnim Petak treću godinu zaredom.

Drugo lice brze mode

Dok ljudi u kilometarskim redovima čekaju da povoljno pazare stvari kako bi se kratkoročno ulešali sebi dan, u Bangladešu 3.500 fabrika odeće čini oko 85 odsto godišnjeg izvoza vrednog 55 milijardi dolara, a medu onima koji se snabdevaju iz ove zemlje su neke od vodećih svetskih marki, uključujući Livajs, ili u Srbiji veoma popularnu Zaru i H&M.

Proizvođači odeće u Bangladešu zatvorili su 150 fabrika na neodređeno vreme. Policija je podnela tužbu protiv 11.000 radnika u vezi sa protestima praćenim nasiljem tokom kojih su zahtevali povećanje minimalne zarade, rekli su zvaničnici.

Uslovi rada su veoma teški za mnoge od četiri miliona radnika u ovom sektoru, od kojih su ogromna većina žene čija je početna mesečna plata do skoro bila 75 dolara, prenosi Biznisinfo.

Protesti za bolje plate, na kojima je bilo nasilja, izbili su prošlog meseca. Od tada su ubijena najmanje tri radnika, a više od 70 fabrika je opljačkano ili oštećeno, navodi policija.

Komisija koju je imenovala Vlada podigla je plate u ovom sektoru za 56,25 odsto, na 114 dolara, ali su radnici to odbili i zatražili minimalnu platu od 210 dolara.

Prošle nedelje se 15.000 radnika sukobilo sa policijom na ključnom autoputu i opljačkalo modernu fabriku Tusuku i još desetak postrojenja.

Nema besplatnog ručka

Prošle godine su američki potrošači potrošili rekordnih 9,12 milijardi dolara na kupovinu na mreži tokom Crnog petka, prema Adobe Analitics-u, koja prati prodaju na veb lokacijama trgovaca. Usluge poput "kupi sada, plati kasnije“, potrošačima mnogo olakšavaju da se zaduže čak i za stvari koje ne mogu da priušte. 

Svetski mediji prenose, da se kupoholičarska groznica prenosi sve intenzivnije širom sveta. Tako se brojni marketinški trikovi mogu prepozati i u Srbiji. Trgovci nude iluzorne popustei cene koje zapravo  budu neznatno niže od redovnih.

I dok se uz lažne popuste kupcima čine različite “usluge”, ekološki stručnjaci upozoravaju da su ekološke posledice nesagledive.