Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope smatra da je jedno od najosetljivijih pitanja očuvanje etničkog identiteta i jezičkih posebnosti, ali i iznalaženje balansa između većine i manjine.

Iako bi ZSO svojom nepovezanom teritorijom ličila na Gagauziju, ona bi imala daleko manji obim ovlašćenja od bilo koje navedene autonomije.

Gagauzija (zvanično Autonomna teritorijalna jedinica Gagauzija), region je koji se nalazi na jugu Moldavije. Ime je došlo od Gagauza, turkijskog naroda za koji se smatra da najverovatnije potiče od Turaka Seldžuka. 

Mada su izvorno bili muslimani, Gagauzi su danas mahom pravoslavni hrišćani, poštuju Rusku pravoslavnu crkvu i imaju dugu tradiciju podržavanja proruskih partija.

Republika Gagauzija bila je kratkotrajna nepriznata između 1990. i 1994. godine. Proglašena je u vreme raspada Sovjetskog Saveza. 

Predsednik republike je bio Stepan Topal, a glavni grad Komrat. Nakon pregovora sa vladom Moldavije, transformisana je u autonomnu teritorijalnu jedinicu Gagauziju i integrisana u politički sistem Moldavije. 

Autonomna teritorijalna jedinica Gagauzija formirana je 1994. od strane zvanične Moldavije, nakon rešavanja konflikta koji je doveo do otcepljenja ovog regiona početkom devedesetih. Teritorija ove autonomije nije jedinstvena, već se sastoji iz nekoliko međusobno odvojenih opština (enklava). 

Autonomija je garantovana Ustavom Moldavije i specijalnim Zakonom o autonomiji, koji predviđa mogućnost otcepljenja Gagauzije u slučaju promene državnog statusa Moldavije (odnosno njenog ujedinjenja sa Rumunijom). 

Ovaj region ima Skupštinu (Narodno sobranje), Izvršno veće (komitet) i predsednika (koji se naziva baškan) koji predstavlja region, ali je istovremeno i član centralne Vlade u Kišinjevu, što je veoma neuobičajeno rešenje. 

U nadležnosti Skupštine su nauka, kultura, obrazovanje, stambeno-komunalne usluge, zdravstvena zaštita, fizička kultura i sport, kao i lokalne budžetske, finansijske i poreske aktivnosti, ekonomija, ekologija, radni odnosi i socijalno osiguranje. 

Međutim, Gagauzija nema odvojen pravosudni sistem, već je on jedinstven na čitavoj teritoriji Republike Moldavije. 

U službenoj upotrebi su gagauski, moldavski i ruski jezik, koji se ravnopravno koriste u ovom regionu, što ima za cilj očuvanje gagauske posebnosti, moldavske manjine i ruskojezičkih tradicija iz ruske i sovjetske epohe.

Na izborima koji su održani sredinom maja u trci su učestvovali samo proruski kandidati, a pobedu je odnela Jevgenija Gucul predstavnica Šora.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com