Sa fronta oko Kijeva stižu protivrečne vesti. Ukrajinska strana javlja o potiskivanju ruskih jedinica koje opkoljavaju grad, ruska da "operacija“ napreduje po planu, da se ruske trupe pregrupišu  i da će glavni grad uskoro biti opkoljen.

Na jugu zemlje se vode najžešće borbe. Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je izjavio da su njegovi vojnici, koje naziva "svojom braćom“, zauzeli centar Mariupolja i da se nad upravnom zgradom grada vijori ruska zastava. Time je potvrdio da se tamo bore njegovi vojnici protiv puka Azov. S obe strane su najžešći borci, što objašnjava tragediju tog grada.

U iščekivanju napada na Odesu

Sve ukazuje  na to da će Rusi napasti Odesu i pokušati da zauzmu crnomorsku obalu. Stanovnici ovog lučkog grada se pripremaju za borbu, prve rakete pogodile su njegovu perifiriju. Ruski bojni brodovi su u borbenom položaju i sa njih se ispaljuju rakete srednjeg dometa na unutrašnjost zemlje. To posebno zabrinjava Tursku koja ima sopstvene interese u Crnom moru.

U crnomorskom regionu živi oko milion ljudi.

Bitka za Herson

Prema podacima američkog Ministarstva odbrane ukrajinske vojne snage pokušavaju da povrate strateški važan grad na jugu zemlje na delti Djepra Herson koji su bile osvojile ruske trupe. Ako bi Ukrajinci uspeli da povrate Herson, to bi Rusima otežalo zauzimanje Mikolajiva i eventualnu kopnenu ofanzivu na Odesu.

Uspeh u brobi za Herson za Ukrajince bi mogao da bude prekretnica u ratu.

Ruske trupe su Herson bile zauzele početkom meseca, pre desetak dana Moskva je javila da kontroliše čitavu oblast oko Hersona.

Bajden u Poljskoj

Posle "maratonskih sastanaka“ u Briselu sa predstavnicima država članica NATO-a, EU i G 7 predsednik SAD Džo Bajden stigao je u Poljsku i obišao granicu sa Ukrajinom, čime je hteo da pokaže da SAD čvrsto stoje uz svoje saveznike. Bajden otpor Ukrajinaca upoređuje sa onim studentom na trgu Tjenanmen u Pekingu koji je sam prkosio tenkovima i onako uzgred podsetio na kineski masakr nad pobunjenicima.

NATO pojačava trupe

NATO je ponovio da neće direktno učestvovati u ratu u Ukrajini, ali je udvostričio prisustvo svojih snaga na istoku Evrope.

Poziv UN na obustavu rata

Završena je još jedna sednica Generalne skupštine UN. 140 država se izjasnilo za momentalni prekid ratnih dejstava u Ukrajini, 38 se uzdržalo glasanja, među njima najmnogoljudnije zemlje sveta Kina i Indija.

Gde je bio Šojgu

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu javno nije bio viđen od 3. marta kada je davao odlikovanja ruskim borcima sa ratišta u Ukrajini. Vesti da se nalazi u kućnom pritvoru i da je smenjen ili čak mrtav nisu potvrđene, u Moskvi se pojavila kratka vest da je "veoma zaposlen“.

Američko ministarstvo odbrane je tvrdilo da nikako ne uspeva da uspostavi vezu ni sa Šojguom, ni sa njegovim zamenikom, generalom Valerijem Gerasimovim, koji takođe odavno nije viđen, ali preko svog vojnog atašea ima navodno veze sa ruskim Ministarstvom odbrane.

Šojgu se konačno u subotu pojavio na sastanku vojske na kome se razgovaralo o snabdevanju oružjem. Video snimak sa sastanka objavilo je rusko ministarstvo odbrane, prenosi Rojters.

"Totalni rat“ protiv Rusije

Za razliku od Šojgua, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov veoma je aktivan. Izjavio je da je Zapad Rusiji objavio "totalni rat“, tu frazu je koristio Hitler.

Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je rekao da bi Rusija posle izlaska iz Evropskog saveta ponovo mogla da uvede smrtnu kaznu.

Moskva je zvanično priznala da je u Ukrajini do sada poginulo 1.300 ruskih vojnika. Neki zapadni eksperti tvrde da su ruske žrtve verovatno desetostruko veće.

"Neutralna“ Mađarska

Mađarski dnevni List "Magyar Nemzet“ piše da je predsednik vlade Viktor Orban energično odbacio kritike urajinskog predsednika Volodomira Zelenskog koji je pozvao Mađarsku da se konačno odluči na čijoj je strani. Pritom je Zelenski ukazivao na spomenik poređanih cipela kraj Dunava koji podseća na ubijanje Jevreja i rekao: "To sad čine sa nama.“

Mađarski premijer je rekao da njegova zemlja neće dozvoliti da bude uvučena u rat u Ukrajini, da ne dozvoljava prenos oružja preko svoje teritorije za Ukrajinu, ali da pomaže izbeglicama iz te zemlje. Granica između Ukrajine i Mađarske dugačka je 136,7 kilometara.

"Neutralan“ Brazil

Brazil je odbio zahtev da se Rusija isključi iz G-20, forum država sa najrazvijenijim industrijama sveta. Brazilska vlada nije osudila invaziju Rusije na Ukrajinu i nastavlja da uvozi rusko đubrivo.

Prebeg u Izrael

Doskorašnji zamenik šefa najvećeg ruskog avioprevoznika Aeroflota Andrej Panov pobegao je u Izrael.

Devalvacija grivna i rublje

Ukrajinska valuta grivna postala je praktično bezvredna, ni jedna menjačnica u zapadnim zemljama neće da je primi, a mnoge izbeglice iz Ukrajine su svoju ušteđevinu ponele u domaćoj valuti, jer kod kuće nisu uspeli da je zamene za evre ili dolare. Evropska centralna banka ispituje mogućnosti da priskoči u pomoć.

Rublja je izgubila 80 odsto svoje vrednosti. Odsečena od međunarodnih finansijskih tokova Rusija uredbom da "neprijateljske“ zemlje moraju naftu i gas da plaćaju u rubljama hoće da oporavi domaću valutu.

Nemačko okretanje od Rusije

Nemački potpredsednik vlade i ministar privrede Robert Habek tvrdi posle obilaska zemalja na Bliskom Istoku da će njegova zemlja do polovine godine uspeti da prepolovi uvoz energenata iz Rusije. Tu je i skupa američka nafta dobijena iz uljnih škriljaca.

Obustavljena isporuka Lade-Niva za Nemačku

Rusija je obustavila isporuku već plaćenih terenskih vozila Lada-Niva 4×4 koje je omiljeno među nemačkim lovcima i šumarima. Ruska fabrika ranije je javila da će prozvodnja tog tipa Lade biti prekinuta 2020. jer se priprema novi tip.

Šta je sa Palestincima

Al Jazeera izveštava da je profesor univerziteta u Haifi Asad Ganem napisao  otvoreno pismo ukrajinskom predsedniku Zeleneskom sa pozivom da prestane da koristi dvostruki standard, jer ne podržava borbu palestinskog naroda za slobodu. On je rekao da Izrael drži palestinske zemlje pod okupacijom i da on želi pobedu kako ukrajinskom, tako i  palestinskom narodu. Ganem je istovremeno profesor na jednom izraelskom univerzitetu.

J.H./CNN/Le Monde/Al Jazeera/Süddeutsche Zeitung/Zeit/RTL/Standard/Magyar Nemzet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com