U četvrtak ujutru Rusija je napala Ukrajinu. U Evropi je počeo novi rat. Kijev traži podršku Zapada, zapadne zemlje najavljuju nove sankcije koje bio Rusiju trebalo da odseku od finansijskih tržišta i uguše njenu ekonomiju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je pripretio da nikome na pamet ne padne da mu se ispreči na putu, jer će iskusiti posledice "nikada viđene u istoriji“. Koji je krajnji cilj ruske invazije na kraju prvog dana rata nije bilo jasno.

Sve zapadne države su osudile agresiju Rusije. Kina je ostala uzdržana, osudila je napad na suverenitet Ukrajine, ali i širenje NATO-a na istok koje ugrožava bezbednost Rusije.

Srbija je posle susreta predsednika Aleksandra Vučića sa ambasadorima Kvinte (EU, Nemačka, Ujedinjeno kraljevstvo, Francuska, Italija, SAD) u Beogradu i održavanja Saveta za nacionalnu bezbednost odložila da se izjasni o ukrajinskoj krizi za petak predveče.

Šta se dogodilo: Napad iz više pravaca je počeo u četvrtak u ranim jutarnjim satima. Bombardovano je više desetina vojnih ciljeva širom Ukrajine. U većim gradovima su se čule sirene za vazdušni napad i eksplozije. Ljudi su bežali u podrume i metro stanice.

Ruske trupe su umarširale u Rusiju iz pravca Belorusije na severu, kao i sa juga i istoka. Već oko podneva su ruske specijalne jedinice prodrle na dvadesetak kilometara od Kijeva i zauzele vojni aerodrom Hostomel.

Reporter Si-En-En-a je potvrdio da je blizu Kijeva naleteo na ruske specijalce i da oni kontrolišu aerodrom. Mediji izveštavaju da su ruske jedinice iz više pravaca prodrle do nekolicine strateških tačaka u Ukrajini i da ih drže pod kontrolom, kao elektranu kod Černobilja. Uprkos izjavama predstavnika ukrajinske Vlade, čini se da ruska vojska nije naišla na pravi otpor.

Iako je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski proglasio ratno stanje i opštu mobilizaciju i pozvao sve ratno spsobne Ukrajince da uzmu oružje u ruke i "bore se za slobodu“, u četvrtak nije bilo izveštaja o kontranapadu ukrajinske vojske ili teritorijalne odbrane. Pritom je vojska Ukrajine koja ima preko 44 miliona stanovnika jedna od najbrojnih u Evropi.

Ruske krstareće rakete pogađale su vojnu infrastrukturu širom Ukrajine, i u lučkim gradovima Odesi i Mariupolju su se čule eksplozije. Rusko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je ukrajinska protivvazdušna odrbrana "kompletno onesposobljena“.

Hiljade ljudi napustilo je velike gradove, u Kijevu su automibili potpuno zakrčili puteve koji vode iz grada. Mnogi Ukrajinci su se uputiliu susedne zemlje, pogotovu u Poljsku

Ministarstvo odbrane u Mosskvi je saopštilo da je ruska armija raznela višeod 70 vojnih ciljeva, među kojima i 11 aerodroma, i da će invazija trajati koliko to bude potrebno.

Ukrajinski zvaničnici govore o 68 poginulih vojnika i civila, ukrajinska vojska je saopštila da je ubijeno "50 ruskih okupatora“. Na društvenim mrežama se pojavljuju prve slike ratne tragedije.

Predsednik Zelenski prekida diplomatske odnose sa Rusijom i napad Rusije poredi sa napadom nacističke Nemačke na Ukrajinu. Zelenski traži podršku i pomoć širom zapadnog sveta.

Sa druge strane Kremlj invaziju opravdava kao "neophodnom“ merom za očuvanje bezbednosti Rusije. Putin govori o "demilitarizaciji“ i "denacifikaciji“ Ukajine.

"Nismo imali izbor“, rekao je Putin, te da nema nameru da "okupira ukrajinsku teritoriju“.

Šta mu je namera, još uvek se ne razaznaje. Pojedini zapadni analitičari tvrde da hoće u Kijevu da instalira proruski režim.

Kremlj negira civilne žrtve u Ukrajini. Portparol Ministarstva odbrane Igor Konašenkov tvrdi da su "svi snimci koji prikazuju mrtve civile falsifikovani“, da ruska vojska napada samo ukrajinsku ariju i ratno vzduhoplovstvo.

Moskva tvrdi da je zapadne sankcije neće pokolebati.

Zapadni mediji izveštavaju da je u Moskvi uhapšeno oko 200, a širom Rusije oko 1500  ljudi koji su demonstrirali protiv rata. Ruska služba zadužena za medije Roskomnadsor je zahtevala od novinara da koriste samo "zvanične ruske izvore“.

Zašto je to važno: U Evropi je počeo novi rat. Ruska invazija na Ukrajinu je podelila svet kao u doba Hladnog rata. Jaz između Zapada i Rusije je širi i dublji nego ikada posle raspada SSSR. Sva je prilika da će akutna kriza trajati dugo.

Doćiće do poremećaja na tržištima. Očekuje se nova eskalacija energetske krize, poskupljenja i još veća inflacija.

Konfrontacija Zapada i Rusije proširiće se na čitav svet. I jedna i druga strana će zahtevati da zemlje koje nisu direktno uključene u sukob zauzmu stranu.

Svet ulazi u razdoblje velike nestabilnosti.

Kako mi to ocenjujemo: Rusija je izvršila agresiju na Ukrajinu. Pošto su SAD i NATO odbili ruske zahteve da se zapadna vojna alijansa obaveže da neće više da se širi na istok i da povuče balističke rakete iz evropkih zemalja koje u dometu imaju ciljeve u Rusijii, Vladimir Putin se odlučio ne samo da demosntrira, već i da primeni silu.

Putin je odlučio da rasturi postojeću bezbednosnu strukturu u Evropi koja mu ne odgovara. Pokazao je da ne preza od rata sa susednom zemljom sa preko 44 miliona stanovnika., demonstrirao šta je u stanju da uradi, ako ga Zapad ne sluša. Uveo je svet u stanje poptpune nestabilnosti.

Ostaje otvoreno pitanje da li se u čitavom ovom poduhvatu radi samo o strateškim interesima Rusije, ili i o povređenom Putinovom egu što se njegovi zahtevi ignorišu.

Bez obzira na strateška obrazloženja Moskve po pitanju ruske bezbednosti i nezadovoljstva širenjem NATO-a posle raspada SSSR, ništa ne menja na činjenici da je Rusija napala jednu suverenu državu koju već duže vreme rasparčava: aneksijom Krima i kontrolom oblasti oko Luganska i Donjecka na istoku zemlje.

Putinova obrazloženja za invaziju Ukrajine su cinična. U suštini se radi samo o igri moći: hoće da pokaže da što mogu SAD, može i Rusija. U ovom slučaju Rusija je nadmoćni agresor koji je napao mnogo slabiju zemlju, a svojim nukleranim arsenalom odvraća NATO od toga da se vojno umeša.

Svi oni koji kritikuju često agresivnu spoljnu politiku SAD sa upotrebom NATO-a kao sredstvom prisile ne bi trebalo da zlurado trljaju ruke što je "Putin pokazao Amerima“, jer je tu sada i druga sila koja posle više od tri decenija više ne preza od toga da prmeni silu i na veće zemlje po cenu globalne kofrontacije.

S jednom razlikom: bez obzira na sve, SAD i Velika Britanija, dve najratobornije članice NATO-a, su fukncionalne, tradicionalne demokratije, sa demokratskim institucijama i demokratskim kontrolnim sistemima vlasti, što Putinova Rusija nije.

S jedne strane sukoba u Ukrajini stoji demokratski svet, sa druge autokratija, to jest moderna diktatura. I to je isuštinski zbor koji svaka država ponaosob ima, kada odlučuje kojoj će se strani prikloniti.

U slučaju Srbije problem oko zauzimanja strane u novom hladnom ratu nije samo energetska zavisnost od Rusije, i što Rusija brani srpske nacionalne interese tako što pravom veta sprečava prijem Kosova u UN. Već što je Putinova autokratija po svim parametrima prirodan partner naprednjačke autokratije, a SAD i EU to nisu.

A.I./CNN/BBC/RT/Spiegel

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com