Svetislav Pešić će narednih dana biti na stubu srama. Da li je zaslužio takav odnos posle svega što je učinio za košarku na prostoru bivše Jugoslavije? Naravno da nije. Čini se sada da u budućnosti košarkaška reprezentacija Srbije neće predstavljati jednog od favorita na svakom takmičenju na kome se pojavi. To je jedna od posledica ovog lošeg rezultata na Evropskom prvenstvu.

Šta se dogodilo sa timom koji je u prvih pet utakmica izgledao kao kaznena ekspedicija? Prosečno je na pet utakmica u grupnoj fazi protivnike pobeđiva sa 21 poenom razlike. Naša grupa jeste po imenima bila najslabija ali su iz nje u četvrtfinale prošle reprezentacije Finska i Poljska.

Šta to bi protiv Italijana

Posle svega Italijina su jednostavno pročitali sve slabosti našeg tima, a mi nismo uspeli da se vratimo u utakmicu kao što smo to u prethodnim utakmicama činili protiv svih timova koji su makar i malo bili zapretili.

Reprezentacija Srbije nije došla kompletna na ovaj turnir. Sada će "poznavaoci“ košarke da ospu drvlje i kamenje na Svetislava Pešića zbog njegove odluke da na turnir ne vodi Miloša Teodosića. U utakmici sa Italijom nam ne bi pomogao ni na koji način. Utakmicu smo izgubili pre svega zbog odbrane, a ne zbog lošijeg šuta u napadu. Lošiji šut za tri poena je posledica gubljenja samopouzdanja u  trenutcima kada je Italiji ulazio svaki šut upućen na koš. Odbrana definitivno nije deo igre u kojoj bi Teodosić mogao da da doprinos reprezentaciji, što zbog godina, što zbog toga što nikada nije ni bio dobar odbrambeni igrač.

Jokić i Micić

Reprezentacija Srbije na ovom turniru, kao ni na pripremnim utakmicama, u napadu nije imala igrača broj 2 i 3. Nikola Jokić je na svakoj utakmici bio lider ovog tima i od njega nismo mogli da očekujemo više. Sam je nosio igru tima u napadu, često igrajući sa trojicom igrača na leđima. Njemu se ne može ništa zameriti.

Problem je bio sa Vasilijem Micićem. U poslednjih nekoliko godina najbolji igrač u Evropi nije bio na nivou igara koji se od njega očekuje. Imao je nezahvalnu ulogu da osim organizacije igre u napadu proba da nadomesti deo koševa koje bi Bogdan Bogdanović postigao da je mogao da igra na prvenstvu. Odigrao je veoma loše  protiv Italije, u organizaciji igre kao i u  napadu, u trenucima kada se lomio rezultat, a to su trenuci koji dele najveće igrače od drugih. Za razliku od klupskih takmičenja, Micić do sada nikada nije u reprezentaciji Srbije odigrao utakmicu koja će se pamtiti, a to će svakako ostaviti trag na njegovoj inpresivnoj karijeri.

Tok utakmice

Igra našeg tima protiv Italije je naoko obećavala sve do četvrte četvrtine. Reklo bi se da smo mi imali utakmicu pod kontrolom, ali  to zaista nije bilo tako. Srpski tim je dobio samo prvu četvrtinu i bez obzira što je vodio sa 14 poena razlike nije izgledao dobro. Bez Jokića na terenu bio je lošiji od Italije. Srbija je primila 19 poena više u periodu kada je Jokić sedeo na klupi, dok je davala 11 poena više od Italije kada je Jokić bio na terenu. Nikola je postigao 32 poena i imao 13 skokova.

Srbija je izgubila meč zato što nije imala pristojnu  zamenu za svog najboljeg igrača. Milutinov, kao najbolji centar Evrolige, je postigao samo dva poena. Gudurić i Jaramaz kao bekovski par postigao je zajedno 4 poena, sa Marinkovićem ukupno 12. Dakle, eventualna  druga  petoraka reprezentacije, koju bi sačinjavali Gudurić, Jaramaz, Davidovac, Milutinov i Jagodić Kuridža zajedno je postigla 10 poena i usput odigrala katastrofalnu odbranu u trenucima kada je Jokić bio van igre.

Lučić i Kalinić su bar u odbrani pružali koliko su mogli, ali nisu mogli sami protiv izuzetno pokretljivog tima Italije.

Srbija bez Bogdanoviča i Jokića

Srpskoj reprezentaciji je nedostajao Bogdan Bogdanović. Razlika između pozicije 9-16 i prvaka Evrope je u ovom trenutku veoma mala i predstavlja naš tim sa Bodanovićem i bez njega.

Problem je u tome što već sada nemamo kontinuitet igara na velikim takmičenjima (propuštene Olimpijske igre),  a veoma teško ćemo se plasirati i na Svetsko Prvenstvo 2023, pre svega zbog nemogućnosti da na kvalifikacionim mečevima igramo sa Jokićem i Bogdanovićem. Bez njih, objektivno, Srbija u ovom trenutku ne predstavlja košarkašku velesilu.

Za budućnost košarke u Srbiji treba biti zabrinut, ne zbog toga ko će nam biti selektor ili ko će igrati na nekom takmičenju, nego pre svega što se ne naziru talenti koji bi zamenili trenutno najbolje igrače košarkaške reprezentacije Srbije.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com