Spomenik je jedinstven u Srbiji  zbog načina i razloga nastanka, a poseban je zato što predstavlja primer uticaja umetnosti na život zajednice.

Projekat je počeo pre godinu dana, radionicama, za jednim "stolom, na ulici – jer to je bio jedini prostor koji sam mogla da im obezbedim.  Okupili su se oko tog stola kao da je slavski, i  razgovarali o običnim stvarima koje ih muče“, priča za portal "Vremena“ Jovana Sudimac.

Ispostavilo se da ih najviše muči – vazduh.

"U ovom delu Stare Pazove žive ljudi koji se većinom bave skupljanjem i obradom sekundarnih sirovina. Taj materijal se pali, i na taj način se izdvajaju sekundarne sirovine za dalju prodaju, a to čini vazduh toliko štetnim po zdravlje da većina stanovnika ovog grada koristi pumpicu“, kaže Jelena Sudimac.

"Ljudi iz Fruškogorske nemaju drugog načina da obavljaju svoju delatnost osim paljenjem, a to onda utiče na ceo grad. Stanovnici Fruškogorske su zato stigmatizovani od ostalih u gradu“.

"Znala sam da ne mogu da im omogućim čist vazduh, ali mogu da ih podstaknem da se okupe oko svog problema i da ga materijalizuju“, kaže Jovana Sudimac.

Tako je nastao Spomenik budućnosti. Nalazi se u Fruškogorskoj ulici, na malom trgu, koji je zbog njega tu napravljen. Građani su ga sami napravili. Spomenik je u obliku ljudskih rebara, od hirurškog čelika je, dakle od ekološkog materijala, visok je dva metra. Na rebrima su utisnute poruke, definisane na radionici. Evo nekih:

"Od života sve se očekuje“, "Buduća generacija da bude bolja i da ima radne navike kao što smo imali mi“, "Male su penzije“, "Hoću u Knin u Krajinu“…

U postament spomenika ugrađena je vremenska kapsula sa zapisima, fotografijama, i crtežima sa radionice.

Jovana Sudimac i ostali koautori Spomenika budućnosti se nadaju da se od sutra, u Staroj Pazovi, nakon otkrivanja spomenika, ljudi iz Fruškogorske više neće pominju samo po lošem nego i po dobrom, po spomeniku koji pripada celom gradu.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com