Ruske snage su bombardovale gradić Javoriv zapadno od Harkova, udaljen svega 22 kilometara od granice sa Poljskom. Moskva je javila da je na meti bilo vojno postrojenje u kome su boravili strani plaćenici. Ukrajinska ratna Vlada je to demantovala. Tačno je da se nedaleko od Javoriva nalazi vojno vežbalište na kome su američki instruktori i pre rata obučavali Ukrajince da koriste moderno oružje koje im je NATO poslao.

Javoriv ima 13.000 stanovnika, a u napadu je poginulo 35 ljudi.

U međunarodnoj štampi se postavilo pitanje šta bi se dogodilo da je nekom greškom ruska bomba pala na teritoriju Poljske koja je članica NATO-a? Takve se greške događaju, pre neki dan je bespilotna letilica sovjetske proizvodnje ispaljena iz Ukrajine zalutala celih 600 kilometara i pala u predgrađu Zagreba. Pre tri dana je jedna indijska raketa greškom udarila na Pakistan. Indija je odmah poslala objašnjenje i izvinjenje, Pakistan je to primio k znanju. Obe azijske zemlje raspolažu nuklearnim oružjem.

Da li bi u slučaju ruske greške odmah usledilo izvinjenje i da li bi se Poljska i NATO pomirili s tim, ili bi odmah uzvratile istom merom? Rat u Ukrajini se odvija na ivici svetskog rata.

Do sada su ukrajinska područja blizu granica sa državama NATO-a i Evropske unije Poljskom, Mađarskom i Rumunijom bila pošteđena ruskih napada i bila sigurno utočište za ukrajinske izbeglice koji hrle ka Evropi iz ratom pogođenih mesta. Sada se neposredna ratna opasnost proširila i na zapad i severozapad Ukrajine.

Ubijen prvi strani novinar

U mestu Irvin nedaleko od Kijeva prvi put je u ovom ratu poginuo jedan strani novinar, Amerikanac Brent Reno star 51 godinu. On nije bio tipičan ratni dopisnik, nije radio za Njujork Tajms, kao što je prvo pogrešno javljeno, nego je poznati reditelj dokumentarnih filmova koji je radio na filmu o kriznim područjima za Times Studios. Kamerman koji je s njim bio u kolima je ranjen, u bolnici je pričao da su se nalazili u ukrajinskom automobilu, zamolili su da ih odvezu na liniju fronta, na njih je otvorena vatra, okrenuli su se, ali pritom ih je pogodio rafal i ubio Renoa.

Nagoveštaj "ozbiljnih“ pregovora  uz ozbiljne optužbe

Pomoćnica američkog ministra inostranih poslova Vendi Šerman izjavila je za televiziju FOX da su na vidiku "stvarno ozbiljni pregovori“ između Ukrajine i Rusije, što ona tumači uspehom pritiska na Moskvu i "atomskih“ sankcija koje guše rusku privredu, a samim tim i rusku ratnu mašineriju.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg optužio je rusku stranu da je u napadu na mesto Pospana blizu Lužanska koristila fosforne bombe i upozorio je da nikako ne koristi hemijsko oružje. Nije precizirao kakav bi bio odgovor NATO-a. Rusija je odgovorila da su Amerikanci u Ukrajini vršili eksperimente sa biološkim oružjem.

Kijev se žalio da su Rusi do sada namerno unuštili sedam bolnica.

Simbol patnje i stradanja Mariupolj

U strateški važnom lučkom gradu Mariupolj na jugu Ukrajine koji je već dve nedelje pod ruskom opsadom civilno stanovništvo osim od bombi umire i od gladi, žeđi i smrzavanja. Iako je više puta ugovorena privremena obustava ratnih dejstava radi evakuacije civila autobusima, to se do sada nije dogodilo.

Na svega dva sata vožnje od Mariupolja danima stoji kolona autobusa pod vođstvom pravoslavnih sveštenika sa hranom, lekovima i vodom za građane pod opsadom. Ukrajinska strana optužuje rusku stranu da ne prekida vatru, a ruska strana "ukrajinske fašiste“ da sprečavaju da bilo ko napusti grad. Činjenica je da se neonacistički puk Azov nalazi u tom gradu i da je on formalno pod komandom ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Nekoliko desetina pripadnika turske manjine u Maripolju, među kojima preko 30 dece, koji su se sklonili u džamiju snimili su  video-poruku u kojoj mole predsednika Turske Tajipa Redžepa Erdogana da pomogne njima i stanovnicima Mriupolja.

Prema ukrajinskim podacima na Mriupolj, koji je pre rata imao preko 400.000 stanovnika, Rusi su bacili više od 100 bombi i ubili 2.187 ljudi koji se sahranjuju u masovnim grobnicama jer su groblja pod paljbom.

Osvajanjem Mariupolja Rusi bi uspostavili kopneni koridor između Krima i samoproglašenih narodnih republika Lugansk i Donjeck i odsekli Ukrajinu od Azovskog mora.

Priprema ofanzive na Kijev

U mestima oko Kijeva ruske snage su intenzivirale bombardovanje. Zapadni vojni analitačari smatraju da se sprema ofanziva na glavni grad Ukrajine. Pomno se preko satelita prati kretanje ruskog vojnog konvoja dugog četrdesetak kilometara. Iz Kijeva javljaju da bi grad u slučaju potpunog zaokruženja imao zalihe hrane i vode za dve nedelje. Stanovnici Kijeva se spremaju za ulične borbe.

Ruski predsednik Vladimir Putin dao je dozvolu da strani dobrovoljci učestvuju u ratnim operacijama u Ukrajini. Radi se o borcima iz Sirije koji, za razliku od ruskih vojnika, imaju iskustva sa borbama u naseljenim mestima, što takođe ukazuje na mogućnost da sa njima ruske snage hoće da pokušaju prodor do centra Kijeva.

Četvrta runda pregovora

Posle tri neuspešna pokušaja pregovaračke delegacije Ukrajine i Rusije trebalo bi po četvrti put da se nađu u Belorusiji, javio je savetnik predsednika Volodimira Zelenskog Mihailo Podoljak. Do sada se, sa upitnim uspehom, pregovaralo o koridorima za evakuaciju civila

Podoljak očekuje "žestoku diskusiju“ o primirju, bezbednosnim garancijama i povlačenju ruskih trupa sa ukrajinske teritorije. Podoljak je na Tviteru pisao o ruskoj "realizaciji besmislene agresije“ i ruskom pogrešnom shvatanju da je nasilje u Ukrajini pravi put.

Ruska strana nije potvrdila održavanje četvrte runde pregovora.

J.H./New York Times/Fox TV/Der Spiegel/Die Zeit/Al Jazeera/RTL

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com