Sve do sada, pacijenti su morali da se uzdaju u spore govorne sintizere koji su ispisivali reči koristeći tehnologiju praćenja očiju i malih pokreta lica.

Sve bliže pravom rešenju

Najnovija tehnologija koristi sitne elektrode ugrađene u površinu mozga kako bi detektovali električnu aktivnost u delu mozga koji kontroliše govor i pokrete lica. Signali se direktno prevode u govor digitalnog avatara koji simulira i izraze lica, poput osmeha, mrštenja ili iznenađenja.

"Ovi napreci nas dovode mnogo bliže pravim rešenjima za pacijente“, ističe profesor Evard Čang sa Univerziteta u Kaliforniji, koji predvodi istraživanje.

Pacijentkinja, četrdesetsedmogodišnja En, nakon teškog moždanog udara pre 18 godina ostala je paralisana. Nije u stanju da govori ili kuca i obično komunicira putem tehnologije koja joj omogućava da bira slova i ispiše 14 reči u minuti.

Naučnici su joj implantirali 253 elektrode u deo mozga ključan za govor. Elektrode su presretale moždane signale koji, da nije došlo do moždanog udara, bi kontrolisali mišiće jezika, vilice, grkljana i lica.

Edvard Čang, autor studije se "oduševio" uspehom moždane interakcije u realnom vremenu. 

Smatra da je napredak na polju veštačke inteligencije (AI) "zaista ključan" i da je u planu pretvaranje tehnologije u medicinski uređaj.

Tehnologije nije nepogrešiva

Istraživanje je objavljeno posle rada naučnika koji su rekonstruisali pesmu britanskog rok sastava Pink Flojd samo na osnovu snimaka moždane aktivnosti pacijenta koji je sluša.

Istraživači kažu da ljudi uglavnom u minuti izgovore 160 reči. 

Naučnici žele da naprave uređaj koji će ljudi poput En koristiti u svakodnevnom životu. 

Ipak, i tehnologija greši.

Pogrešno je dekodirala 28 odsto reči tokom probe koja je uključivala 500 fraza i generisala je 78 reči u minuti u poređenju sa 110 do 150 koje izgovorimo u uobičajenom govoru.

Z.S/RTS/BBC