Procenjuje se da u Srbiji ima oko 710.00 ljudi sa dijabetesom – kod 460.000 ljudi bolest je ustanovljena, dok oko 250.000 ljudi još uvek ne zna da je obolelo, saopštio je u subotu Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. Novembra. Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.

U Srbiji od dijabetesa godišnje umre oko 3400 osoba i Srbija pripada zemljama sa visokom stopom umiranja od te bolesti.

 

Broj obolelih od dijabetese u Srbiji je 2004. godine bio procenjen na oko 400.000. Još pre 18 godina je dr Georgina Pudar iz KBC-a Zvezdara za "Vreme“ u tekstu Skupa bolest siromašnih rekla da je veliki procenat stanovništa fizički neaktivan, da bi, ako bi se fizička aktivnost i gojaznost korigovale za samo 25 odsto, broj obolelih do 2025." bio 50 odsto manji.

Taj oblik sistemske preventive se, očigledno, nije dogodio. Godine 2011. broj dijabetečara u Srbiji je već premašivao 600.000, a a godišnje je umiralo oko 2500 osoba, bila je tada saopštila Republička stručna komisija za šećernu bolest.

Dijabetes tipa 1 i 2

Načelnik Klinike za endokrinologiju Vojno-medicinske bolnice pukovnik prof. dr Zoran Hajduković je na portal VMA napisala da je “šećerna bolest (diabetes mellitus) danas jedno od najčešćih oboljenja sa tendencijom daljeg porasta učestalosti, ali i jedan od glavnih razloga povećanja broja obolelih od udruženih kardiovaskularnih oboljenja (infarkta miokarda, moždanog udara, periferne cirkulacije itd.).

I dalje: bolest se ispoljava kao posledica nedostatka hormona insulina ili neadekvatnog delovanja insulina, dominantno na nivou mišićnog, odnosno masnog tkiva. Poznato je da se kod članova porodice obolelih od šećerne bolesti može utvrditi ovo oboljenje, što upućuje i na određeni značaj genetskog faktora.

Postoje dva glavna oblika šećerne bolesti koji se međusobno značajno razlikuju:

Diabetes mellitus tip 1 je insulin zavisni oblik šećerne bolesti, koji se javlja kod dece i sasvim mladih osoba u oko 10 odsto svih dijabetičara. Bolest počinje naglo sa izrazitim simptomima što zahteva pravovremenu dijagnozu i otpočinjanje terapije. Smatra se da nasledna sklonost nije bez značaja u ispoljavanju bolesti, ali se ovaj tip dijabetesa sve više povezuje sa virusnim uticajima i udruženom imunološkom reakcijom koja dovodi do smanjene sposobnosti stvaranja insulina u gušterači. Terapija podrazumeva svakodnevnu primenu injekcija insulina.

Neophodno je uskladiti četiri osnovna faktora lečenja, a to su ishrana, fizička aktivnost, primena insulina i metabolička kontrola bolesti, a sve u cilju izbegavanja, odnosno usporavanja pojave karakterističnih komplikacija dijabetesa.

Diabetes mellitus tip 2 je insulin nezavisan oblik koji je zastupljen u oko 90 odsto obolelih od šećerne bolesti i javlja se uglavnom u starijoj i manjim delom u srednjoj životnoj dobi. Često počinje sporo i neprimetno. Ovde je više zastupljena genetska predispozicija, uz gotovo redovnu pojavu nepravilne ishrane, gojaznosti i nedovoljne fizičke aktivnosti.

Kod dijabetesa tip 2 oboleli uglavnom imaju dovoljno insulina u gušterači, a najčešći uzrok bolesti je zbog neadekvatnog vezivanja i delovanja insulina na nivou perifernih receptora koji se nalaze na površini mišićnog i masnog tkiva.

Uglavnom se radi o blagom, sporo napredujućem tipu šećerne bolesti, koji se zadovoljavajuće može kontrolisati. Kada se maksimalnom dijetom i fizičkom aktivnošću ne postigne terapijski cilj, uvode se antidijabetični lekovi

Nelečena šećerna bolest dovodi do ubrzanog starenja krvnih sudova, gangrena i bolova u nogama, postepenog gubitka vida, slabljenja bubrega, pogoršanja arterijske hipertenzije i mnogo težih srčanih oboljenja. Prevencija dijabetesa tipa 2 moguća je u skoro 80 posto slučajeva, ali više od polovine obolelih ne zna da boluju od dijabetesa. Dijabetes tipa 2 je podmukla bolest koja može da ostane neprimećena i čitavih 12 godina.

Uz lekove, terapija za oba tipa dijabetesa podrazumeva i dijetu i fizičku aktivnost.

Ishrana i fizička aktivnost kao prevencija

Prevencija dijabetesa, kao i čitavog niza bolesti, je jednostavna: zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost.

Kakva je veza između lečenja gojaznosti i sprečavanja dijabetesa, ilustruje istraživanje sprovedeno u Kini početkom 2004. Godine na 249 predgojaznih i gojaznih osoba sa dijagnostikovanim dijabetesom tipa 2. Studija je  pokazala je da su osobe koje su paralelno redukovale ishranu, povećale fizičku aktivnost, imale češće lekarske kontrole i uzimale lek Xenical (F. Hoffmann – La Roche), uspele da normalizuju nivo šećera u krvi i izgubile duplo više kilograma od onih ispitanika koji su bili samo na dijeti.

Lična inicijativa građana morala bi pre svega da podrazumeva regulaciju telesne težine i redovnu kontrolu parametara koji mogu da ukažu na dijabetes: nivo šećera u krvi, krvni pritisak, obim struka, procenat masnog tkiva. Kontrolu bi trebalo obavljati jednom u tri godine, a kod starijih od 45 godina još češće.

D.R./FoNet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com