Iako postoji pet TV frekvencija s nacionalnom pokrivenošću, a kandidata je više od pet – Savet REM-a je bez ikakvog obrazloženja odlučio da će u redovnoj desetogodišnjoj podeli biti dodeljene samo četiri. Ako budu konkurisali dosadašnji korisnici (TV Prva, Pink, Hepi i B92), pa čak i ako B92 ne prođe na konkursu, eto nama problema: nacionalne televizije ostaće propagandna mašinerija vlasti, a njihovi programi uglavnom nešto od čega prosečan gledalac ima “transfer blama”.

U skladu s dosadašnjim delovanjem REM-a, teško da će to preostalo mesto zauzeti kablovski kanali Nova S i N1, koji su jedini izbor ako se cilja na uspostavljanje kakvog takvog balansa i medijskog pluralizma. Umesto njih, tu će se zasigurno naći novouspostavljeni medijski moguli Joksimovići sa K1, ili neko sličan njima.
Najviše čemu mogu da se nadaju Nova S i N1 u jeku postizborne krize, jeste da će biti sredstvo za potkusurivanje između vlasti i opozicije: vi nama nešto (recimo, podršku za sankcije protiv Rusije ili smirivanje ulične pobune ako je bude), a mi vama nacionalne kanale “vaših” televizija.
Tome u prilog ide i lakonski odgovor predsednice Saveta REM-a Olivere Zekić na pitanje kada će i da li će biti dodeljena i peta frekvencija: "Uskoro, možda".
Uskoro, kada vidimo gde smo s Evropom i sankcijama.

Možda, ako budemo hteli da se pred Briselom i raznoraznim belosvetskim ekspertima za medije predstavimo kao kooperatvni ili ako se gazdi iz Pionirskog parka tako prohte i ako proceni da mu se isplati.

A vi se na medijskoj sceni do tada upljujte objašnjavajući jedni drugima o čemu se radi, ko (ne) zaslužuje frekvenciju i zašto.
Uskoro, možda: kao i u svih 19 godina postojanja REM-a. Uskoro, možda – politički, kalkulantski.
Jer su stvari tako postavljene od početka. Jer im se može.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com