Protiv bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, koji je već ušao u trku za republikanskog predsedničkog kandidata na izborima 2024, vodi se šest sudskih procesa i/ili istraga:

zbog podmićivanja porno glumice Stormi Daniels da ćuti o njihovoj aferi i falsifikovanja dokumentacije pred predsedničke izbore 2016;

zbog čuvanja dokumenata sa oznakom "državna tajna“ na svom privatnom imanju i ometanja sudskih istraga dok je bio predsednik SAD;

zbog pokušaja da utiče na tok izbora u Džordžiji, gde mu preti optužba za "zaveru“ zarad izborne prevare o čemu će se do kraja leta izjasniti Velika porota;

zbog seksualne prinude novinarke Džin Kerol;

zbog finansijskih malverzacija u Njujorku.

Najnovija i najozbiljnija optužba sa kojom se Donald Tramp suočava je  zbog "kriminalnog ponašanja“ na predsedničkoj funkciji nakon što ga je Džo Bajden pobedio na izborima 2020. Tu se, između ostalog radi, o Trampovoj odgovornosti za napad na Kapitol hil sa smrtnim ishodom.

Tramp ne haje za optužbe

Trampu, međutim, na pamet ne pada da odustane od kandidature za republikanskog predsedničkog kandidata na izborima 2024. Sve optužbe, istrage i procese koji se vode protiv njega on naziva "lovom na veštice“, a sebe predstavlja kao žrtvu "levo-liberlane elite“, piše nemački "Špigel“. Čak pravi paralelu sa nacističkim režimom u Nemačkoj i njegovim žrtvama.

Svaku novu optužbu Tramp vešto koristi da još više zbije redove svojih pristalica. Uprkos svemu, ili baš zahvaljući svim tim optužbama sa kojima se suočava, on slovi za favorita da bude izabran za republikanskog predsedničkog kandidata.

I robijaš može da se kandiduje za predsednika

Naravno da je Tramp nevin dok se ne dokaže suprotno. Ali čak i da bude pravosnažno optužen, ama baš ništa ga na osnovu američkog Ustava i saveznih zakona ne sprečeva ne samo da se kandiduje za predsednika, već i da vrši predsdničku funkciju.

Američki Ustav postavlja samo nekoliko uslova za predsedničku kandidaturu: predsednik mora da je rođen na teritoriji SAD, mora da ima najmanje 35 godina i da je najmanje 14 godina živeo u SAD. Dodatak Ustavu br. 22 još propisuje da niko ne može više od dva puta da bude predsednik Amerike, piše "Špigel“.

Osim toga nema nikakvih ograničenja. U pojedinim saveznim državama na osnovu lokalnih zakona neko sa kriminalnim dosijeom ne može da bude primljen ni u kakvu državnu službu, na saveznom nivou to, međutim, ne važi.

Kampanju bi Tramp smeo da vodi i iz zatvora

Čak i da pre izbora bude pravosnažno osuđen i poslat na izdržavanje zatvorske kazne Tramp bi smeo da vodi predsedničku kampanju. Presedan je slučaj socijaliste Judžina V. Debsa koji je 1918. bio osuđen na deset godina zatvora i doživotni gubitak građanskih prava jer je pozivao radnike da ne učestvuju u Prvom svetskom ratu, a 1920. se dok je robijao kandidovao za predsednika Amerike.

Osvojio je tom prilikom 3,4 odsto glasova, ubedljivo najviše od njegovih pet učešća na predsedničkim izborima.

Predsedik Voren G. Harding ga je pomilovao 1921.

Ako bude osuđen, neće smeti da glasa

U 48 saveznih američkih država osuđenici nemaju pravo glasa. Godine 2022. bilo ih je 4,6 miliona, što je oko dva odsto punoletnih američkih građana, stoji u izveštaju nevladine organizacije Sentencing Project.

U Floridi, gde je Tramp prijavljen, osuđenicima se, doduše, vraća pravo glasa pošto odsluže kaznu, ali bi Tramp, ukoliko do tada bude bio osuđen i pritvoren, bio tek na početku izdržavanja kazne.

Tako bi u teoriji moglo da se dogodi, sve u skladu sa važećim zakonima i Ustavom, da Donald Tram nema pravo da glasa na izborima na kojima ima pravo da se kandiduje za predsednika SAD.

Predsednik iz zatvorske ćelije?

Stručnjak za izborno pravo Ričard L. Hejsen za CNN je objasnio da nije sasvim jasno šta bi se događalo da Donald Tramp bude izabran za predsednika dok je na odsluženju zatvorske kazne. "Kako bi neko predsedničku funkcio vršio iz zatvora, to je, na svu sreću, pitanje na koje do sada nismo morali da dobijemo odgovor“, rekao je Hejsen.

Slično tu situciju vide i eksperti koji su govorili za "NJujork tajms“.

U slučaju takve situacije postoji više mogućnost, piše "Špigel“.

Prva je da se izbranom predsedniku SAD na osnovu člana 25 Ustava oduzme vlast jer nije u stanju, dakle iz zatvorske ćelije, da obavlja i ispunjava svoje "dužnosti i obaveze“ koje predsednička funkcija podrazumeva. To bi, međutim, opet prema Ustavu, morali da podrže i potpredsednik SAD i više od polovine kabineta koji će sam Tramp da sastavi.
Pošto je to jedva zamislivo, postojla bi mogućnost da Tramp zahteva da bude pušten na slobodu jer iz zatvora nije u stanju da izvršava svoje Ustavom propisane predsedničke dužnsti.
Drugim rečima: legislativa bi u tom slučaju ograničavala egzekutivu pa bi bila ugrožena podela vlasti.
Da bi se izbegla takva u istoriji nezabeležena kriza mogao bi i odlazeći predednik Bajden, sve zarad državnog interesa, da pomiluje svog naslednika Trampa da bi ovaj neometano mogao da vrši predsedničku funkciju.
Pravne nepoznanice

Predsednik SAD u praksi uživa imunitet od krivičnog gonjenja. Topogledno objašnjenje Ministarstva pravde iz 1973. glasi da predsednika ne treba ometati u obavljanju njegovih obaveza. Kako da obavlja predsedničke dužnosti, ako mora stalno da se odaziva sudskim pozivima?

Šta bi bilo sa procesima i istragama protiv Trampa koje su u toku ukoliko on bude pobedio na predsedničkim izborima je pravna novina, nema takvih presedana na koje bi pravnici mogli da se pozovu.

Što se tiče savezne tužbe za "kriminalno delovanje“, Donald Tramp bi, u slučaju da ponovo bude izabran za predsednika, sam postavio ministra pravosuđa koji bi mogao da povuče tu optužbu.

Posve je nejasno, međutim, šta bi se u slučaju Trampove pobede dešvalo sa procesima na nivou saveznih država, kao u slučaju navodnog nezakonitog uticaja na ishod izbora u DŽordžiji, ili mahinacija sa nekretninama na Menhetenu.

Pomilovanje samog sebe

U slučaju da budse osuđen, zatvoren i ipak pobedi na predsedničkim izborima Donald Tramp bi u teoriji mogao da abolira samog sebe. "NJujork tajms“ piše da bi u tom slučaju, takođe bez presedana, Vrhovni sud ipak morao da presudi da li bi to bilo u skladu sa Ustavom.

Kako su SAD došle u situaciju da su ovakvi scenariji uopšte zamislivi? Zato što tvorcima američkog Ustava na pamet nije palo da bi neko kao Donald Tramp mogao da ima realne šanse da postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država. I to po drugi put.

A.I/Spiegel/New York Times

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com