Rad dostavljača koji u Srbiji rade putem digitalnih platformi skoro da uopšte nije definisan Zakonom o radu, a institucije trenutno nemaju odgovore na specifične probleme koji muče ovu sve brojniju grupu radnika. Iako je ostatak Evrope napravio prve korake ka zakonskom definisanju njihovih prava, ova delatnost u Srbiji ostaje mimo klasičnog rada po ugovoru, četo bez definisanog radnog vremena, prava na bolovanje ili godišnji odmor.

Početkom naredne godine, u Evropskoj uniji se očekuje usvajanje Direktive o platformskim radnicima, kojom će njihov status biti do detalja regulisan.

S druge strane, u Srbiji su njihova prava i obaveze u raskoraku sa prirodom digitalne ekonomije – njihovi prihodi zavise i od algoritamskih "pravila“ pojedinačne platforme, ali često i od volje posrednika u zapošljavanju (agencija).

Pročitajte još Dostavljači hrane na biciklima: Kamikaze na ulicama Srbije

 

Tehnološke kompanije kao što su Glovo, Wolt, MisterD, Yandex angažuju dostavljače putem agencija, odnosno “logističkih partnera” koje ih angažuju. Trenutno samo putem ovih logističkih partnera budući dostavljač može da se registruje na platformu i počne sa radom.

Nakon što dostavljač sklopi ugovor o angažovanju, koji može da bude u formi ugovora o radu ili o privremenim i povremenim (PP) poslovima, preuzima opremu, pokreće svoje vozilo i počinje da "uči zanat“.

Dostavljači sa ugovorom o radu, prirodno, uživaju "zaštitu“ Zakona o radu, dok drugi, sa ugovorom o PP poslovima imaju manji obim zaštite, jer se ne smatraju zaposlenima.

Veliki broj dostavljača da bi obavljalo svoje poslove mora da osnuje preduzetničku firmu, oni imaju čist obligacioni odnos i samim tim ne uživaju nikakva prava po Zakonu o radu.

U trouglu platforma-posrednička agencija-dostavljač, radnici često nemaju ni kada ni kako da ostvare pravo na godišnji odmor, plaćeno bolovanje, porodiljsko ili očinsko odsustvo, pristup zdravstvenom i socijalnom osiguranju…

Pročitajte još Slučaj Voltovog dostavljača: Kako sam upoznao vašu majku

 

Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda Mario Reljanović rekao je da bi postojeći Zakon o radu u bližoj budućnosti morao da se menja, kako bi se regulisao niz situacija koji nastaje usled tehnoloških promena.

Tako bi se, prema njegovim rečima, konačno završio proces harmonizacije sa pravnim tekovinama Evropske unije u ovoj oblasti.

“Kada je reč o uređenju platformskog rada, racionalno bi bilo očekivati da će on biti uređen detaljno, i to u okviru novog poglavlja Zakona o radu koje bi se bavilo položajem samozaposlenih lica, kao i u novom delu koji bi ukazivao na elemente postojanja radnog odnosa iako poslodavac i radnik zaključe neku drugu vrstu ugovora”, rekao je on u razgovoru za Novu ekonomiju.

Pravni zastupnik Sindikata "Nezavisnost“ Stefan Todić rekao je da su dostavljači, kada su u pitanju radna prava posebna kategorija i da nemaju status zaposlenog, jer su angažovani po drugom pravnom osnovu, pa se Zakon o radu samim tim ne primenjuje na njih

Ceo tekst pročitajte na sajtu Nove ekonomine.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com