Iako je obećao da će prilikom predsedničke inauguracije održati “samo kratak govor”, Aleksandar Vučić ni ovoga puta nije uspeo da pobedi logoreičnu narav. Svojim glamuroznim, ispraznim rečenicama udavio je i gledaoce ispred ekrana, a i celokupan državni vrh, uključujući onaj sastavljen od nezavisnih regulatora, potom religijski zbor, diplomatski kor i razne druge specijalne goste koji su ugurani u skupštinsku salu. Tu su bili dakako i raspušteni poslanici 12. parlamentarnog saziva, koji su valjda pronašli mesto za sedenje u sali pored gomile zvanica.

Predsednički iskaz je trajao nešto više od jednog školskog časa i bio je prepun poznatih fraza, prenemaganja i kukanja: red samosažaljenja, red samopohvala, red patriotizma, red Evrope, Kosova, Rusije, pa onda malo Konfučija, Marka Aurelija, Njegoša… Za svakog ponešto.

Prisutni su žestokim aplauzom reagovali na nacionalističke i autoviktimizirajuće konstrukcije, a ćutali kada je govorio o evropskim integracijama i racionalnim političkim odlukama. Teško se bilo šta iz konfuznog govora moglo saznati, osim da će, recimo, u novoj vladi na istaknutim mestima biti pripadnici nacionalnih manjina i da će biti formirana u julu.

 

Pročitajte ceo tekst Nedima Sejdinovića u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (2. juna)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com