Naravno da nacionalizam u Srbiji nikada nije prestao da bude ozbiljan problem i uz razne mene uvek je snažno uticao na društvene i političke procese. Pokazalo se da su institucije koje promovišu nacionalističku ideologiju veoma žilave, da su nacionalizam kao takav, uz prateći ekstremizam i klerikalizam – rečnikom NVO rečeno – samoodrživi, da za njih vazda ima kupaca, donatora i ambicioznih, strastvenih novih, mladih zastupnika.

Davno je već neko rekao da je ovde nepodnošljivo lako postati nacionalista. Da budemo precizni, kada govorimo o nacionalizmu, mi u Srbiji nedvosmisleno govorimo o antizapadnjaštvu, putinofiliji, o protivnicima demokratije, ljudskih prava i slobode. Kada govorimo o ekstremizmu, govorimo o naglašenijem, agresivnijem obliku nacionalizma. A uglavnom je ova dva pojma teško razgraničiti. Kako je svojevremeno rekao Boris Buden, na ovim prostorima svaki nacionalizam, pa i patriotizam, završi sa perspektivom masovnih grobnica…

Politika Srpske napredne stranke nije mogla da ima drugačije rezultate od ovih koje gledamo: autokratija, rasturene institucije, ugušene slobode, Srbija je dalje od EU nego 2012. godine, javni govor je u potpunosti kontaminiran nacionalizmom, agresijom, mržnjom, ratnim huškanjem i svim mogućim teorijama zavere, zapadne vrednosti su manje popularne nego za vreme NATO bombardovanja, Srpska pravoslavna crkva moćnija je od Ustavnog suda… Dolaskom Vučića na vlast, ekstremna desnica je pobedila i nije jasno zašto su to mnogi propustili da primete…

 

Pročitajte ceo tekst Nedima Sejdinovića u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (22. septembra)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com