Rast cena nekretnina i građevinskog materijala, a i povećanje ekološke svesti, naveo je svet da potraži alternativne načine zidanja, pa je na svim kontinentima počeo razvoj modernih, jeftinijih, prirodnih i ekoloških materijla. Danas, umesto konvencionalnog cementa, blokova i betona na velika vrata ulaze industrijska konoplja, zemlja, slama, bambus i drugi prirodni materijali.

Osnovni argumenti u korist novih materijala su: proizvodnja sirovina je moguća u lokalu, ne mora da se uvozi, ne zagađuje prirodu, a važno je što u trci za boljom tehnologijom i male i velike kompanije imaju šansu da postanu pioniri u ovom poslu.

 

Građevinski materijali od industrijske konoplje napravili su pravi bum u svetu, od ove biljke prave se blokovi, prirodna plastika, ugradni elementi, parket, stolarija, sanitarni delovi pa čak i baterije. U Evropi u tome prednjače Italija, Francuska, Nemačka i Španija.  Srbija gotovo da još nije ni krenula u tom pravcu.

Šezdesetih godina, Srbija je proizvodila konoplju na preko 60.000 hektara, imala industriju koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi –bila je lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje. Ova industrija u svetu važi za najbrže rastuću industriju u poslednjih tri godine i danas je poznato da se od idustrijske konoplje može dobiti više od 75.000 proizvoda.

Zakon o bezbednosti hrane koji se bavi konopljom,, ne podstiče gajenje ove biljke. Šta je to što u našem zakonu koči poljoprivrednike da ulože kapital u proizvodnju konoplje, inače izuzetno profitabilne biljke, komplikovano je objasniti i tiče se dozvoljenog procenata psihoaktivne supstance u konoplji koji je po našem zakonu manji nego u drugim zemljama.

Sadnju i seme koje će biti posejano, odobrava Ministarstvo poljoprivrede Srbije, a ono je nadležno i za nadzor proizvodnje konoplje.

Elem, u situaciji kad u Srbiji retko koga zanima proizvodnja konoplje, maja prošle godine izgrađena je prva ekološki pametna kuća od konoplje. Nalazi se na farmi Bela reka, na Homoljskim planinama. Arhitekte projekta su srpsko-španski tim Ljubica Arsić i Daniel Fuchs, a idejni tvorac je Predrag Milosavljević.

Kuća je sagrađena od industrijske konoplje na 260 kvadratnih metara. Ima dva sprata i staklenik ukopan u zemlju.

Jedno od glavnih svojstava konoplje kao građevinskog materijala je da upija vlagu iz prostora, i što je otporna na požar.

Prema rečima Predraga Milosavljevića, gradnja podrazumeva kombinaciju industrijske konoplje, kreča i vode, čime se dobija prirodan material odlične izolacije koji vremenom postaje sve čvršći, poput stene, pa je životni vek takve kuće između 600 i 800 godina.

Milosavljevič kaže da se prvo uradi konstrukcija kuće, može biti drvena, čelična ili beton ska. On preporučuje drvenu. Oplata se pravi od konoplje kreča i vode. Za jednu kuću potreban hektar konoplje. Zidove za kuću od 100 kvadratnih metara moguće je napraviti za nedelju dana.

Od konoplje se dobija zid koji diše.

Drugi primer ekološke gradnje u Srbiji je zanimljiv eksperiment, a osmislili su ga članovi Ekološkog udruženja održivog graditeljstva (EUOG).

Sastoji se u sledećem: projektovaće se I izgraditi četiri kuće. Jedna će biti od cigle, betona, armature i cementa, druga od balirane slame, treća od industrijske konoplje, i čletvrta od zemlje.

U njima će dve godine stanovati ljudi. Za svo to vreme, pratiće se uticaj pomenutih materijala na ljude koji će u njima stanovati, i porediti sa rezultatima iz one  koja je zidana od tradicionalnih materijala. Meriće se na primer uticaj materijasla od kojih su kuće zidane na kvalitet vazduha u njima, kontrolisaće se kako material utiče na zdravlje njihovih stanara, upoređivaće se i cena gradnje.

Očekuje se da će stanari u tim jedinicama biti doktoranti različitih

nauka koji su svojim disertacijama delom ili u potpunosti vezani za održivu ekonomiju i zelenu gradnju.

S.Ć./ NovaS/ Gradnja/24 sedam

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com