Indeks održivosti medija u Srbiji pao je na 1,45 što znači da je tržište neodrživo – rezultat je  studije Ekonomskog fakulteta u Beogradu o uticaju digitalizacije na održivost lokalnih medija.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji zvanično radi 2.508 medija, s tim što tom brojkom nisu obuhvaćeni oni koji nisu registrovani kao medijske kuće, a plasiraju takve sadržaje na internetu. Od tog broja 937 je štampanih medija, 751 internet portala, 333 radio stanica, 244 televizijskih stanica, 28 novinskih agencija i još 84 internet stranica koje nisu klasično koncipirane kao mediji, ali praktično nude medijske informacije.

U studiji Ekonomskog fakulteta se ističe da su , nasuprot ovolikom broju onih koji čine "sedmu silu" u Srbiji, brojke koje odslikavaju njenu tržišnu silu znatno skromnije.

"Na osnovu procene agencije Nielsen o veličini ovog tržišta, ono je u 2019. godini vredelo 210 miliona evra, čime je prvi put premašena maksimalna vrednost od 206 miliona evra zabeležena još 2008. godine, pre nego što je svetska finansijska kriza počela da se preliva u Srbiju", piše BiF na osnovu studije autorki Galjine Ognjanov i Sanje Mitić.

Međutim, već 2020. godine korona virus ponovo "‘zavrnuo kompanijske slavine za oglašavanje, pa je vrednost medijskog tržišta pala na 198 miliona evra".

Studija skreće pažnju na interni godišnji izveštaj organizacije Irex Srbija, prema kome prihodi medija registrovanih u APR iznose 414 miliona evra, pri čemu prihodi od oglašavanja imaju udeo od 43 odsto. Ocenjuje se da su budžeti za oglašavanje "mala bara", za koju se, pored više od 2.500 registrovanih, otima i veliki broj medija koji nisu u evidenciji APR zavedeni kao medijske kuće, a reč je pre svega o medijskim sadržajima koji se distribuiraju putem interneta.

Autorke ove studije dovode u vezu činjenicu da  "opstanak medijskih kuća prevashodno zavisi od oglašavanja ili druge vrste sponzorske podrške“ i kvalitet informacija, koji ocenjuju kao "generalno nizak.“

Kažu i da postojanje velikog broja medija koji funkcioniše ispod radara institucija, otežava da se tržište uredi.

Autorke navode i CERSID-ovo istraživanje po kome više od petine stanovnika ne veruje nijednom mediju. "Oni se zato okreću alternativnim izvorima informisanja na internetu, među kojima su mnogi sumnjivog kvaliteta, pa i izvori lažnih vesti", piše u studiji ERkonomskog fakulteta.

S.Ć./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com