Elektromobilnost jedan je od razloga napetosti pred sutrašnji samit Evropske unije i Kine u Pekingu na kojem će politički vrh Pekinga i Brisela pokušati na nađu odgovore na pitanje kako da EU i Kina nađu zajednički jezik, kada se uzajamno definišu kao rivali.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel zajedno će otputovati u Peking. Prvi put posle četiri godine evropski i kineski politički vrh sešće za isti sto, piše Dojče vele.

Kineski električni automobili se mogu videti na ulicama svih kontinenata. Proizvođači automobila iz Evrope, Japana i Sjedinjenih Američkih Država dominirali su tržište električnih automobila decenijama, ali Kina sada rado naglašava da je najveći proizvođač električnih automobila na svetu i da za sobom ostavlja bivšu konkurenciju.

Prema kineskoj statistici, zemlja je u prvoj polovini ove godine izvezla više od pola miliona električnih automobila. To je rast od 160 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Kako su jeftiniji?

Kao što je to pre 20 godina bio slučaj sa kineskim kućnim aparatima, kineski električni automobili su pre svega jeftini. Evropska komisija smatra da je to moguće samo zbog subvencija.

"Cena tih automobila se veštački spušta ogromnim državnim subvencijama“, kaže Ursula fon der Lajen, te da to stvara probleme na evropskom tržištu, da su svetska tržišta preplavljena "jeftinim" kineskim električnim automobilima.

Pročitajte još Kineski električni automobili osvajaju tržište: Uzbuna u Nemačkoj

Ona je u septembru najavila istragu zbog kineskih subvencija. Predsednica Evropske komisije verovatno će morati da opravdava svoju odluku o istrazi subvencija za kineske električne automobile, jer je to izazvalo veliko negodovanje u kineskom vrhu.

Kinesko ministarstvo trgovine taj potez je u septembru ocenilo kao "čist protekcionizam“ koji ometa i iskrivljuje globalne lance isporuke automobilske industrije. U saopštenju se dodaje da Kina uprkos tome podržava zelenu mobilnost i Evropu u borbi protiv klimatskih promena.

Kineski Ilon Mask

Kako je "Vreme" ranije pisalo, milijarder Vilijam Li (48) smatra se kineskim Ilonom Maskom. Ne bez razloga. On ne samo što je prebogat i uspešan, već u svojoj zemlji ima status pop zvezde.

Njegov start-ap projekat mogao bi da izazove kompletnu evropsku automobilsku industriju na sličan način kao što je to Msk uradio sa Teslom.

Njegov cilj je masovna prozvodnja, osvajanje globalnog tržišta i suverena vladavina auto industrijom. Li je za nemački "Špiegel" potvrdio da će njegova firma Nio lansirati još dva brenda, od kojih će jedan biti namenjen evropskom tržištu i to u segmentu cene ispod 30.000 evra.

"Trenutno 26 kineskih proizvođača električnih automobila planiraju dolazak na nemačko tržište do 2025“, kaže Bernd Dipenzajfen iz konsultantske firme KPMG. "Već sam taj broj pokazuje šta će se desiti. Mada će početni broj proizvedenih automobila biti nizak, to znači da će udeo nemačkih proizvođača morati da opadne. To je matematika.“

Svi najveći svetski proizvođači automobilskih pogonskih baterija su iz Kine. "Kina ima pristup sirovinama i raspolaže s najvećim proizvodnim kapacitetima i tržištima.“

Slobodna tržišna utakmica

Liderstvo Kine na tržištu električnih automobila izloženo je žestokoj konkurenciji. Pritom nisu važne samo trgovina i inženjersko umeće, već i politička pitanja.

Sijao Feng, profesor na Kinesko-nemačkoj visokoj školi za primenjenu nauku (CDHAW) na šangajskom univerzitetu Tonđi, još za vreme pandemije 2022. ukazivao je na geopolitički faktor u toj privrednoj grani.

"Konkurencija sistema i diferenciranje vrednosnih stavova“ su, po njemu, najveći izazovi za automobilsku industriju. "Kina i Evropa su pogonske snage u oblasti elektromobilnosti“, ocenio je Feng oktobra 2022. na automobilskom simpozijumu u Kini. Ali, kako je dodao, "oni su i konkurencija“.

Evropska najava preispitivanja kineskih subvencija je sada izraz sistemske konkurencije između Brisela i Pekinga. Evropska unija je još 2020. uvela mehanizam preispitivanja stranih direktnih investicija. Investicije koje donose rizik za bezbednost i javni red i mir mogu biti sprečene.

Mehanizam služi otežavanju pristupa kineskih investitora evropskoj kritičnoj infrastrukturi. Osim toga. Ursula fon der Lajen se ovog proleća izjasnila za sličan mehanizam preispitivanja evropskih investicija u Kini, kako bi se sprečilo da kapital i stručnost evropskih preduzeća "poboljšaju vojne i obaveštajne sposobnosti onih koji su nam takođe sistemski konkurenti“.

B.G./Dojče vele/Vreme

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com