Nagomilavanje nuklearnog oružja u doba Hladnog rata opravdavalo se “strategijom odvraćanja” ili uspostavljanjem “ravnoteže straha”. Drugima rečima: koliko god puta vi nas možete da sravnite sa zemljom, toliko puta možemo i mi vas, to jest, nuklearni rat između Zapadnog i Istočnog bloka doveo bi do propasti čovečanstva.

Kako su decenije prolazile, tako je jenjavao strah od Trećeg svetskog, atomskog rata. Ljudi su se bili svikli na postojanje oružja koje može da uništi život na planeti, niko relevantan se nije poigravao sa nuklearnom pretnjom, ravnoteža straha je učinila da je strah od nukleranog rata nestao. Zveckanje atomskim arsenalom posatalo je tabu, osim u Severnoj Koreji, koja ga zapravo nema.

Sve do napada Rusije na Ukrajinu.

Ukrajina ne spada u “fundamentalne interese” Francuske

Kako Rusija trpi neuspehe na ukrajinskom frontu, tako Vladimir Putin i njegovo okruženje sve češće u usta uzimaju svoj nuklearni arsenal. Tabu je razbijen, duh atomske pečurke je pušten iz boce.

Svako malo se može čuti mišljenje na zapadu da bi Putin, sateran uza zid i pod imperativom ruske pobede u Ukrajini, moga da naredi lansiranje atomskog projektila umerene razorne moći na neki strateški cilj u susednoj zemlji. Odgovor iz Vašingtona je da bi Moskva u tom slučaju naišla na odgovarajući nuklearni odgovor, jer da je Zapad ujedinjen u odbrani Ukrajine svim sredstvima.

To jedinstvo u "nuklearnom odgovoru“ na ruski atomski napad na Ukrajinu je sada narušio Emanuel Makron, predsednik jedine članice Evropske unije koja raspolaže atomskim arsenalom.

Upitan u jednom televizijskom intervjuu o opasnosti od atomskog rata i odvraćanju Rusije da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, Makron je prvo odgovorio: "Što manje se o tome govori, što manje se zvecka tom pretnjom, to je ona verodostojnija“.

A onda je na direktno pitanje novinarke kanala France 2 da li bi Francuska taktički atomski udar Rusije na Ukrajinu ocenila kao nuklearni napad, misleći da bi to pedstavljalo atomski napad na bezbednost Evrope i Francuske, Makron odgovorio: "Naša doktrina počiva na onome što se naziva fundamentalnim interesioma nacije koji su jasno defininisani. Oni ne bi bili ugroženi, ako di došlo do balističkog nukleranog napada na Ukrajinu ili u tom regionu“.

Drugim rečima: nije u "fundamentalnom interesu“ Francuske da Ukrajinu atomskim oružjem brani od eventualnog ruskog atomskog napada.

Podrivanje Bajdena

Šta je to rekao Makron? Pre svega, da li je isuviše rekao? Da li je predsednik Francuske napravio tešku taktičku grešku u ophođenju sa Putinom, pitao se nemački "Špigel“. Reči Makrona poremetile su "ravnotežu straha“ u korist Rusije. Da li je en passant tako ugrozio verodostojnost Zapada da bi na ruski atomski udar u Ukrajini odgovorio istom merom?

Što se dosadašnje reakcije druge evropske nuklearne sile na Putinove nuklaerne pretnje tiče, premijerka Velike Britanije Liz Tras je ćutala, ali je ona trenutno preokupirana unutrašnjim problemima.

Sa druge strane Atlantika predsednik SAD Džo Bajden je na Putinove pretnje odgovorio "mogućim Armagedonom“, to jest da bi se na svaki nuklearni udar Rusije na Ukrajinu odgovorilo nuklearnim udarom na Rusiju. Po principu ravnoteže straha.

Imamo sada, dakle, Veliku Britaniju koja ćuti, što se može tumačiti i ovako i onako, SAD koja preti direktnim nuklearnim odogovorom i Francusku koja na eventualni ruski nuklearni napad na ruski region ne bi potezala svoj nuklerani arsenal.

"Špigel“ tumači da bi svaka naznake oklevanja na Zapadu da bi odgovorio istom merom samo mogle da podstakne Putina da ipak stvari u Ukrajinu reši u svoju korist nuklearnim oružjem. A Makron je čak otišao korak dalje od oklevanja.

Jelisejska palata sada pokušava da ispegla stvar pa je saopštila da bi "vitalni intersi“ Francuske mogli da se prilagode razvoju rata u Ukrajini, piše "Špigel“. Međutim, šteta ravnoteži straha već je načinjena.

U treći plan je posle njegove izjave pala najava da će Francuska Ukrajini da isporuči radarske sisteme i protivvazušne sisteme tipa Caesar.

Neodlučnost Zapada pod ruskom nuklearnom pretnjom još je nehotice podvukao i šef diplomatije EU Žozep Borelj koji je, baš kao i Makron, rekao malo previše, umesto da ćuti, konstatuje "Špigel“. "Svaki nuklearni napad naići će na odgovor“, rekao je Borelj, "ne nuklearni“, doduše, ali toliko snažana da će "uništiti rusku armiju“.

"Špigel“ je na to citirao nekog iz Makronovog najbližeg okruženja: "Žozep Borelj nije taj, koji može da pritisne na dugme i raspali atomsku vatru“.

M.N./Spiegel

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com