Plan za ekonomski rast u zemljama Zapadnog Balkana, vredan šest milijardi evra za period 2024 – 2027. godina, je "nagrada za sprovedene reforme", navode u Generalnom direktoratu za politiku proširenja (DG NEAR), ali za pojedine strane, kao što su Srbija i Kosovo, biće preduslova u vidu napretka u procesu normalizacije.

Evropska komisija usvojila je u sredu, uz izveštaje o napretku država u procesu evrointegracija, i plan koji sadrži niz predloga za integraciju zemalja regiona u različite programe EU i pre formalnog članstva u Uniji.

Radi se o finansijskom instrumentu koji predviđa dve milijardi evra bespovratne pomoći i četiri milijarde u vidu povoljnih kredita ili kapitalnih ulaganja.

Četiri stuba

Plan rasta za Zapadni Balkan ima četiri stuba sa ciljem jačanja ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU, potom jačanje integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje osnovnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama, u kojima je i pomenuti finansijski deo vredan šest milijardi.

Za razliku od IPA fondova, kada je novac davan unapred i Unija se nadala rezultatima, sada je ovaj fond drugačije postavljen – svaka vlada napravi svoju reformsku agendu koju treba da preduzme u četvorogodišnjem periodu, koliko traje plan.

U tom vremenskom periodu od četiri godine za reformsku agendu, potrebno je potom detaljnije razraditi reforme koje će preduzeti u periodu od šest meseci, godinu dana, dodaju u Generalnom direktoratu za politiku proširenja (DG NEAR).

Kada se ispuni reforma, novac se isplaćuje na šest meseci u nacionalni budžet, ističu u DG NEAR i navode da je sistem Plana rasta "reforma – nagrada".

Posebni preduslovi

U DG NEAR objašnjavaju da postoje i posebni preduslovi za isplatu novca kada je reč o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, jer se očekuje napredak u normalizaciji odnosa i primena svih postignutih dogovora.

Ukoliko strana A blokira napredak u primeni dogovora, neće dobiti novac, dok će podršku dobiti strana B, objašnjavaju.

Slična situacija i sličan uslov je za pristup jedinstvenom tržištu. Ako neko blokira saradnju u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta, opstruira je i nije tome predan, neće dobiti pristup jedistvenom tržištu EU, dodaje se.

"Blokirate samo sebe, nikoga drugog2, preciziraju u DG i ukazuju da su "stekli utisak" da su Beograd i Priština nedavno tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen jasno informisane o tome.

Namera je da prve isplate počnu sledeće godine u ovom periodu, ali ono što se mora učiniti pre toga je da se Savet EU i Evropski parlament saglase o ovom predlogu Evropske komisije.

"Želimo da proces bude završen na proleće, kako ne bismo ušli u jaz zbog izbora u Evropskom parlamentu. Ako se reforme ne ispune, novac će biti izgubljen", navode u DG NEAR i dodaje da ako se novac u slučaju ispunjenja reformi uplaćuje kao budžetska podrška.

Još se deli

Još se vode razgovore koliko će koja zemlja u regionu dobiti novca, dodaju u DG NEAR i objašnjavaju da će tri milijarde evra ići u investicioni fond koji podrazumeva ako imate dobre projekte, novac će biti dostupan.

Ostale tri milijarde biće podeljene kao budžetska podrška između zemalja, ali se još vode razgovori o detaljima.

Uz Plan rasta za Zapadni Balkan, zemljama ostaju na raspolaganju i IPA fondovi.

U slučaju da zemlja dobije prvu ratu novca, "nagrade", a potom nazaduje u reformama, naredna rata neće biti isplaćena.

Novac neće "otići iz regiona" ako nijedna od država ne ispuni uslove iz reformske agende, već će suma od tri milijarde za budžetsku podršku otići u deo novca za investicije, onih preostalih tri milijarde.

Sedam prioritetnih akcija

Dokument navodi da prvi stubu na kojem se zasniva Plan rasta, jača ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU, koja podrazumeva sedam prioritetnih akcija – slobodno kretanje roba, usluga i radnika, pristup jedistvenom tržištu plaćanja evrom (SEPA), olakšice kada je reč o drumskom transportu, integracija i dekarbonizacija energetskog tržišta, jedinstveno digitalno tržište i integracija u lance industrijskog snabdevanja.

Primenom ovih predloga povećaće se sloboda kretanja roba, radnika i usluga među zemljama regiona, ali i sa zemljama EU.

Kao primer navodi se i uspostavljanje "zelenih linija" na graničnim prelazima, gde roba brže prolazi uz bržu carinsku proceduru.

Zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da u potpunosti učestvuju u relevantnim programima EU, a posebno u programu jedinstvenog tržišta, fiskalnom i carinskom programu, evropskom digitalnom programu i programu Horizont Evropa, navodi se u dokumentu.

Zemlje regiona, paralelno sa približavanjem EU, navodi se u dokumentu, treba da pojačaju međusobnu saradnju i ostvare ciljeve zajedničkog regionalnog tržišta, kao i da ubrzaju reforme koje se tiču vladavine prava.

Za neke zemlje, kao što su Bosna i Hercegovina, odnosno Albanija, pažnja se mora obratiti na migracije, jer u BIH skoro pet odsto građana godišnje napusti tu državu.

Cilj Plana je da se obezbedi rast ekonomija u regionu od sedam odsto godišnje.

B.G./FoNet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com