Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis istakao je da će EU pratiti situaciju u BiH, pozivajući države članice na jedinstven odgovor.  "Od vitalnog značaja je osigurati jedinstvo EU i dosledno slanje poruka svim stranama u Bosni i Hercegovini“, ocenio je on.

Šef slovenačke diplomatije Anže Logar je u istom tonu istakao da je svaka blokada u Bosni neprihvatljiva. "Građane BiH brinu problemi koji su ključni za njihove živote. Politički čelnici moraju premostiti ovu sitauciju te se fokusirati na zajedničke napore koji će omogućiti reforme i ubrzati evropski put“, izjavio je Logar.

Diskusija o BiH inicirana je zbog retorike koja dolazi iz Republike Srpske o prenosu nadležnosti sa državnih na entitetske institucije, proglašenju nezavisnosti i osnivanju sopstvene vojske.  Početkom septembra srpski član Predsedništva Milorad Dodik najavio je da će Skupština RS predložiti izlazak iz sporazuma o Oružanim snagama BiH i poništavanje ingerencija Uprave za indirektno oporezivanje u BiH u Republici Srpskoj.

Poslanici EP su tokom debate  izrazili zabrinutost zbog stanja u zemlji i pozvali na uvođenje sankcija Dodiku kako bi se osigurili teritorijalni integritet i mir u regionu.

Bugarski poslanik iz redova Evropske narodne partije (EPP) Andrej Kovačev upozorio je da stanje u Bosni ne preti samo građanima te zemlje, nego i regionu i EU, dodajući da se mora naglasiti evropska perspektiva BiH.

Deo poslanika Evropskog parlamenta tokom debate je ocenio da zapaljiva retorika ne dolazi samostalno iz Banjaluke, već uz podršku Moskve i Beograda.  Tako je Angel Džambazki iz redova Evropskih konzervativaca i reformista za probleme u BiH okrivio je Kremlj i Beograd, ocenjujući da ono što Dodik kaže nije on sam pokrenuo.

Sa njim je se saglasio i hrvatski poslanik iz grupacija Socijalista i demokrata Tonino Picula koji je na tu listu dodao i Budimpeštu.  "Mi na našim granicama treba da imamo BiH koja funkcioniše, koja je suverena država, a ne nekakav deo ’srpskog sveta’, o čemu se manje-više neskriveno spekuliše pogotovo iz Beograda. Prema tome, svi kontakti sa Miloradom Dodikom moraju voditi o tome računa. Ni na koji način ne treba davati legitimitet njegovim političkim planovima“, izjavio je Picula.

Politička kriza u BiH intenzivirana je nakon što je u julu ove godine bivši visoki predstavnik Valentin Incko u skladu sa svojim ovlašćenjima za donošenje zakonskih rešenja koja ranije nisu usvojili domaći zakonodavci, izmenio odredbe krivičnog zakona. Prema novim zakonskim rešenjima, zabranjeno je negiranje genocida i drugih ratnih zločina.

Predvođeni Miloradom Dodikom, funkcioneri vladajuće SNSD u Republici Srpskoj preduzeli su niz koraka, kao što su bojkot državnih organa i iniciranje novih zakona u Republici Srpskoj, kako bi "odgovorili“ na ono što smatraju napadima na institucije RS-a.

S.P./Al Džazira