Tako je tih sedam odsto zaposlenih ostajalo na poslu i do 50 sati nedeljno. Najviše zaposlenih koji su morali i posle svojih smena da završavaju poslovne obaveze imali su Grci – čak 13 odsto. Na drugom i trećem mestu našle su se Francuska i Kipar sa po 10 odsto.

Bugarska, Litvanija i Letonija su s druge strane imali radnike koji su se držali isključivo svog radnog vremena u obavljanju dužnosti. Tako je zabeleženo da je samo jedan odsto njih u tim zemljama ostajalo duže na poslu.

Kada je reč o samozaposlenima, tu je već situacija alarmantnija. Prekovremeno je radilo više od 30 odsto ljudi u granicama Evropske unije.

Radnici iz oblasti poljoprivrede i šumarstva najviše su radili prekovremeno (28 odsto njih), a zatim sledi 24 posto menadžera koji su završavali obaveze u dužem vremenskom roku od predviđenog.

Plate radnika su opet, porasle u 2022. godini u odnosu na 12 meseci pre toga. Radni sat bio je plaćen u proseku 22,9 evra u granicama EU, dok je u čitavom regionu Unije bio 25,5 evra. U poređenju sa 2021. godinom dogodilo se povećanje zarada od 4,4 odsto.

Prosečno nedeljno radno vreme u Evropskoj uniji u 2022. godini bilo je nešto veće od 36 sati. Najkraće su, kao i u 2021. godini radili Holanđani – 32,2 sata nedeljno, a najviše Grci koji su bili na poslu u proseku 40,3 sati.

I.Đ./Eurostat