"Vidimo da kada podržavate različite sektore civilnog društva kao i samu vladu da poboljša funkcionisanje svojih sistema, unapređuje se i prijemčivost za promene i responzivnost na zahteve i potrebe građana kojima služi“, kaže V.D. direktor IREX-a Evan Trejs koji je sa prorodicom živeo u Srbiji skoro četiri godine i dobro je upoznat sa problemima čitavog regiona.

Trejs trenutno nadgleda brojne programe u oblasti razvoja civilnog društva i lokalne uprave, kao i  određene medijske projekte koji doprinose razvoju građanskog i demokratskog društva.

VREME: Upravo ste stigli iz Moldavije, zemlje koja se suočava sa brojnim problemima, posebno nakon ruske agresije na Ukrajinu. Kakvi su vaši utisci? Da li je Moldavija i dalje na putu EU integracija ili ne? Možete li da uporedite Moldaviju i Srbiju? Da li se Evropa promenila?

Evan Trejs: Radio sam u Moldaviji dugi niz godina. To je izazovno mesto, čak i kada  okolnosti  u regionu možemo nazvati povoljnim. Prethodna zima je za njih bila jako teška. Cene struje i gasa su poskupele najmanje šest puta, jer je Rusija u suštini prekinula dotok energenata kada su se suprotstavili ruskoj agresiji u Ukrajini. Ali, uprkos tome, primetna je velika doza optimizma. Vlada Moldavije je veoma fokusirana i posvećena članstvu u EU. Pre samo nekoliko nedelja u prestonici Kišinjevu se okupilo 80.000 građana, kako bi dali podršku daljoj integraciji Moldavije u EU. S druge strane, očigledno je da u zemlji postoje snage koje se tome  protive. Rusija koristi mnogo dezinformacija i manipulacija, kao i druge vidove pritiska, kako bi izazvala tu atmosferu. Međutim, iako je mala zemlja, za Moldaviju je važno da sama diktira svoju budućnost. Da je u tome ne remete, ne samo Rusija, već bilo koji drugi akter u međunarodnim odnosima. Mislim da ih tome trenutno podržavaju i EU i SAD.  IREX je prisutan u Moldaviji više od 25 godina i naš rad tamo je vremenom postao sve složeniji, sa sve više fokusa na decentralizaciju i reformu lokalne uprave. Takođe IREX  radi sa različitim grupama građana širom ove zemlje, a kako bismo ovim zajednicama omogućili da postanu  što održivije i inkluzivnije.

Ako već možemo da uporedimo Moldaviju i Srbiju, svaka zemlja ima različit stepen izazova, ali ima i dosta toga zajedničkog, naročito u pogledu ekonomske i političke stabilnosti. Ipak, rekao bih da je Srbija ekonomski razvijenija od Moldavije, kao i da je ostvarila veći napredak u evropskim integracijama.

Istovremeno, nadamo se da ćemo videti sve više pomaka  Srbije u tom pravcu, uprkos raznim vrstama izazova sa kojima i Srbija i svet danas suočavaju, poput inflacije, fluktuacije cena energenata, ratom, menjanja lanca snabdevanja, trgovine, menjanja pravila ovde i onde… Uzimajući sve to u obzir, verujemo da Srbija ima alate, talente i veštine da može ubrzanije da se kreće ka evropskoj budućnosti, iako očigledno postoje mnoge prepreke koje treba preći.  Neke su prisutne vekovima, neke decenijama, godinama, a određene su skorijeg datuma i nastale su u mesecima koji su za nama.

IREX je godinama prisutan u Srbiji. Fokus vašeg rada u poslednjih 5 godina je na jačanju finansijske održivosti nezavisnih medija. Da li je to moguće i zašto je to važno za sve aktere – medije, građane, vladu, nevladine organizacije, međunarodnu zajednicu…?

Neki od problema i u medijima kojima se IREX ovde bavi, nisu  aktuelni samo u Srbiji. Ovo su globalni izazovi sa kojima se mnogi  mediji, posebno na lokalnom nivou, suočavaju u različitom obimu, a čija je finansijska budućnost sve više povezana sa daljim razvojem  interneta, društvenih mreža, itd.

Naime,  nove tehnologije  medijskim organizacijama bilo koje veličine, "otežavaju” stabilnu finansijsku budućnost. Dakle, ono što IREX već neko vreme radi u okviru projekta  Mediji.Inovacije u Srbiji, jeste da najpre realno gleda na tržište kakvo jeste,  uviđajući da ne možete samo da poželite uslove koji će vam olakšati svakodnevno funkcionisanje, već se treba konstantno suočavati sa brojnim okolnostima koje vas okružuju.

Zatim, neophodno je razumevanje medijskog tržišta, kao i razumevanje šta je građanima potrebno i šta žele kada je sadržaj u pitanju. Približavanje medija njihovoj publici je svakako jedan od prioriteta u tom poduhvatu. Bilo kroz pretplatu, donacije, ili neku drugu vrstu partnerstva, bilo kroz zajedničke događaje ili zajedničke aktivnosti, odnos medija i publike mora biti izgrađen na čvrstim osnovama. Kako u Srbiji, tako i globalno, mediji moraju da nađu mnogo različitih načina kako bi obezbedili svoju ekonomsku budućnost. To ne može biti samo oglašavanje, ne može biti samo pretplata, ili se oslanjati samo na  sponzorstva. Neophodno je imati što više  alata u svojim rukama kako bi se mediji najpre približili građanima kojima po svojoj nameni treba da služe. Tako da IREX sada pomaže medijima koji štite i promovišu javni interes na različite načine, kako bi, u okviru svojih mogućnosti, adekvatno napredovali i bili spremniji da odgovore brojnim  specifičnim izazovima sa kojima se suočavaju.

Dakle, projekat Mediji.Inovacije, kao i prethodni projekat koji je IREX realizovao, je zaista fokusiran na sagledavanje tržišta i društvenih uslova u kom odgovorni mediji posluju, pokušavajući da pronađe put koji ne zavisi  samo od jednog ili dva izvora prihoda, a koji za ultimativni cilj ima brigu i fokus na ljude kojima kao relevatni izvori informisanja služe. Smatram da je napredak moguć i vidljiv, a to pokazuju dosadašnji rezultati da je izvodljiva promena radne dinamike koja govori u prilog otpornijeg i održivijeg funkcionisanja nezavisnih medija.

Put ka izvesnijoj finansijskoj budućnosti medija nije lak i neće se ništa desiti preko noći. Ali ono što jeste neophodno je konstantno raditi sa zajednicom kako bi razvojni put medija iz dana u dan bio uspešniji. Nije to nešto što će se desiti preko noći i nije da svaki medij postaje profitabilan, ali možete promeniti putanju medija, kao biznisa, kao organizacije, u saradnji sa zajednicama. Do sada smo videli da ako pokušate, postoje različiti načini kako da iskoristite resurse ne samo kad je u pitanju uvećanje prihoda već i veća podrške publike.

Ovo su izazovna vremena u Srbiji suočenoj sa masovnim pucnjavama, građanskim protestima, dvocifrenom inflacijom…. Vi i vaša porodica ste živeli u Srbiji skoro 4 godine, tako da ste upoznati sa društveno-političkim okruženjem u regionu. Šta mislite, da li ima izlaza?

Saosećao sam sa bolom Srbije kada sam čuo za masovna ubistva, naročito sa zajednicom u Beogradu. Nažalost, kao građani SAD-a, to je nešto sa čime se suočava i naše društvo. To je zastrašujuća i u suštini najgora vrsta tragedije koju zaista možete zamisliti kao čovek. Iskreno, demokratija SAD-a nije dobro pozicionirana da bi mogla da se bori sa ovakvim problemima.

Iako se čini da su zakoni o posedovanju oružja  u Srbiji izbalansiraniji u odnosu na SAD, nadam se da Srbija može da pronađe način da jasnije i strožije reguliše ovu oblast.

Što se  protesta tiče, s jedne strane, oni su dobra stvar za demokratiju. Toznači da su građani angažovani,  posvećeni, da im je stalo da se određene promene dogode. Gore od toga je kad imate društvo koje se suočava sa gomilom izazova, a ništa nije urađeno, kada niko ništa ne govori. Zato smatram da su ovi građanski protesti pokazatelj da su ljudi u Srbiji povređeni, osporavani i da žele da se to promeni.

Čuo sam da uskoro Srbiju očekuje raspisivanje novih izbora. Oni bi mogli imati pozitivan ili negativan efekat, ko zna. U svakom slučaju, novi izbori su prilika za građane da se njihov glas čuje. Kada dovoljan broj ljudi investira dovoljno volje da se određena situacija promeni i poboljša, onda je izlaz iz svake izazovne situacije moguć i izvodljiv.

Imajući u vidu istoriju Srbije i sve tragedije i teške okolnosti u proteklih 50 godina, niko ne želi ništa osim mira. Nadam se da će se i trenutna situacija rešiti mirnom građanskom akcijom, ali i delovanjem političara u interesu njihovih građana. Uloga medija je u tome veoma važna, ioako nije ni malo laka, posebno uzimajući u obzir raznorazne vrste pritisaka koji dolaze iz centara finansijske i političke moći a kojima su novinari često izloženi. Zato je pružanje  istinitih i nepristrasnih informacija koje su ljudima neophodne za adekvatno donošenje odluka, od nemerljivog značaja za demokratske procese poput ovog.

Ako ovde uzmemo u obzir aktivnosti koje IREX sprovodi u Srbiji, fokus na građane i njihove potrebe kada je medijski sadržaj u pitanju, jeste jedan od naših primarnih ciljeva. Optimista sam u pogledu toga da Srbija može da nađe snagu da se izdigne, ne samo iz ove tragedije, već i drugih trenutnih i budućih izazovakoje zahteva učešće svih delova društva.

Na koji način SAD doprinosi regionalnoj stabilnosti i rastu na Balkanu i u istočnoj Evropi i kako IREX podržava ove napore?

Ako  ostavimo po strani sve teorije zavere , SAD žele mirne i dobre diplomatske odnose sa drugim zemljama, koji otvaraju prostor za trgovinsku, kulturnu i svaku drugu vrstu saradnje. Odnosno, sve ono što ide u prilog zajedničkom cilju, a to je bolje okruženje za život građana.  To je dobro za uspostavljenje dugoročnog mira, za poslovne prilike, za kulturu,  to je dobro za sve  države koje prihvate te principe. Kao i u svakoj vladi, postoji preferencijalna vizija kako to treba da izgleda. Ali mislim da su tokom godina koje su SAD podržavale zemlje Istočne Evrope (govorimo o vremenu od Hladnog rata do sada) primetile greške kada je bilo previše intervencija ili previše podrške na jedan ili drugi način. I sada sam prilično uveren da, prema mom iskustvu, američka vlada pokušava da podrži izgradnju sistema koji bolje služi potrebama ljudi.

Očigledno postoje različita mišljenja o budućnosti Srbije i budućnosti u regionu i svako ima pravo na svoje mišljenje.

Ali, ako region može da se složi da želimo širi ekonomski prosperitet, onda nije teško zaključiti da želimo i neku vrstu integracije sa EU. Jer, u tome vidimo  prilike za ekonomski razvoj i stabilnost, na kraju krajeva vidimo bolje mogućnosti za našu decu. Ako Srbija i čitav region nastave da se kreću u tom pravcu, onda će narednih desetak godina biti uspešnije i bogatije  za sve.

Jedna stvar koja je veoma pozitivna u vezi sa idejom proširenja EU, pa čak i proširenja NATO-a, jeste da što više ljudi radi zajedno u ovakvim strukturama. To bi značilo da su veće šanse ne samo za manje sukoba i agresije, već i za više mogućnosti. Srbija je mnogo napredovala u poslednjoj deceniji. Kao organizacija koja  teži pravednijoj i prosperitetnoj budućnosti za ljude u zemljama u kojima je  prisutna, delovanje IREX-a je potpunosti u saglasju sa ovakvom vizijom razvoja Srbije i regiona Zapadnog Balkana. Trenutno nadgledam brojne programe u oblasti razvoja civilnog društva i razvoja lokalne uprave, a takođe i  određene medijske projekte koji doprinose razvoju građanskog i demokratskog društva. Te inicijative direktno uključuju veliki broj građana, ali i marginalizovane grupe, bilo da je to etnička grupa, bilo da su to žene, ili mladi, sa ciljem da se i njihov glas čuje.

Mi smo neprofitna organizacija koja postoji više od 50 godina. Sada imamo iskustva širom sveta, a posebno u Istočnoj Evropi. I vidimo da kada podržavate različite sektore civilnog društva kao i samu vladu da poboljša funkcionisanje svojih sistema, unapređuje se i prijemčivost za promene i responzivnost na zahteve i potrebe građana kojima služi.

Kada govorimo o konkretnim projektima, to nisu nužno inicijative koje podrazumevaju velike resurse da bi se nešto menjalo iz korena . Naprotiv, to su često poduhvati koji će uticati na to da se zasadi seme koje će pospešiti rast i razvoj plodnijeg okruženja, zajednice sa više poštovanja, kao i sa boljim  društveno-političkim uslovima za njene građane.

Promena se najpre dešava kod nekoliko ljudi, koja će se zatim raširiti na još nekoliko ljudi i tako dalje i tako dalje, sve dok u suštini ne budete imali kvorum ili većinu koja kaže da želimo da se krećemo u pravcu koji nam najbolje služi. To možda zvuči pomalo idealistički, ali smatram da morate početi sa nekim idealizmom u svakom poduhvatu koji teži boljoj budućnosti.

To se zatim pretvara u stvarnost, što je slučaj i sa inicijativama koje IREX sprovodi  ovde sa medijima. Uzmite situaciju onakvom kakva zaista jeste, prepoznajte prepreke i izazove i pronađite načine da ih zaobiđete ili da pronađete sisteme koji bi ih mogli prevazići. Dakle, u mnogome zavisi od scenarija koji kreirate. Ali krajnji cilj ostaje – a to je pravednije, prosperitetnije i ravnopravnije društvo za sve.

Čini se da nezavisno novinarstvo ima svog najnovijeg neprijatelja, veliki tehnološki skok u smislu veštačke inteligencije i njenu buduću ulogu u medijskom poslovanju. Šta mislite o tome da robot piše kolumne za relevantne svetske medije?

To je veoma veliki izazov. Mi smo u zaostatku, jer se tehnologija desila, a mi moramo da uhvatimo korak i da shvatimo kako da se nosimo sa tim. Verujem da deo građanskog vaspitanja, u bilo kojoj zemlji, a to uključuje i sistem u SAD-u, za koji mislim da takođe treba da se unapredi,  treba da pruži deci u veoma ranom uzrastu alate i razumevanje i veštine da mogu da vide informacije, obrade ih i odaberu ono za šta veruju da je istina.

Ovde smo na tome radili poslednjih nekoliko godina u okviru programa "Saznaj da razaznaš“ koji podržava Ambasada SAD-a u Srbiji. Program je radio na smanjivanju lažnih vesti i dezinformacija kroz fokus na izgradnji veština posebno kod mladih.

Dakle, ideja je da koristimo različite vrste pristupa u razumevanju informacija. Nećemo se ponašati kao da možemo čitati udžbenik i sve odjednom razumeti. Želimo da razgovaramo o stvarnim situacijama koje nas okružuju. Šta, na primer, raditi u situacijama kada treba imati niz vrsta protokola i algoritama za sebe, baš kao što AI ima svoj algoritam? Jedno od rešenja jeste da ljudi  takođe moraju izgraditi i imati sopstveni algoritam. Zabrinut sam u vezi sa AI na filozofskom nivou. Ali ne verujem da je tip veštačke inteligencije sa kojom sada imamo posla, vrsta veštačke inteligencije zbog koje treba brinuti da ćemo kao ljudi biti iskorenjeni.

Međutim,  to jeste vrsta veštačke inteligencije koja može da natera ljude da rade loše stvari. Zato mislim da su ipak ljudi  trenutno problem, a ne AI. Zato moramo biti u mogućnosti da ljudima brzo damo alate kako bi mogli da se nose sa promenama i napretkom tehnologije. Mislim da vlade moraju,  što su i predsednik Bajden i premijer Velike Britanije Sunak nedavno rekli, da stvore okvir za razumevanje kuda ova sredstva idu i kako se lansiraju u javnost i kako da se izebgnu rizici.

Treba da donosimo zakone na odgovarajući način kako bi i vlade mogle adekvatno da reaguju. Građani, civilno društvo i mediji, svi moramo da imamo ulogu u tom procesu. I mislim da počinje sa obrazovanjem i odraslih i dece, kako bi se omogućilo da nove tehnologije i sredstva služe interesima populacije i ne dovode do destabilizacije društva.

Evan Trejs je V.D. direktora, odsek Zajednice i upravljanje, IREXEvropa i Evroazija, Afrika, Bliski istok i Severna Afrika, Azija, Amerika, civilno društvo, tehnologija, mediji   "

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com