Nakon što su 8. marta Sjedinjene Američke Države uvele zabranu uvoza nafte iz Rusije, a Evropska komisija predstavila plan koji u narednim godinama treba da okonča veliko oslanjanje Evropske Unije na ruska fosilna goriva, cene nafte i gasa dostigle su višegodišnje maksimume.

EU želi da potražnju za ruskim gasom smanji za dve trećine do isteka 2022. godine, a predložena je i zakonska obaveza da sva skladišta gasa u Uniji do 1. oktobra budu na najmanje 90% popunjenosti, piše Nemanja Milović u tekstu "Kako će rat u Ukrajini uticati na energetiku i klimatske planove Evropske unije“ na portalu Klima 101.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je potcrtala važnost bržih investicija u obnovljive izvore: "Što pre se prebacimo na obnovljive izvore i vodonik, uz unapređenja u energetskoj efikasnosti, pre ćemo postati zaista nezavisni i upravljaćemo svojim energetskim sistemom”, izjavila je ona.

Međutim to neće biti jednostavan zadatak. Evropska unija 90% svojih potreba za gasom podmiruje iz uvoza, a ključan snabdevač je Ruska Federacija iz koje dolazi 45% ukupnog uvoza. Imajući ovo u vidu jasno je da energetski sistem u Evropi čekaju radikalne promene kakve nisu viđene od kriznih situacija iz prošlosti.

I dok se  mnogi eksperti i zvaničnici zalažu za ubrzanje energetske tranzicije i prelazak na obnovljive izvore energije, pojedini ocenjuju da je će biti ključno otvaranje novih nalazišta fosilnih goriva.

Frans Timermans, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, najavio je u narednom periodu razvoj obnovljivih izvora energije "munjevitom brzinom” ističući da su oni jeftin i čist izvor energije koji kreira poslove u Uniji umesto slanja novca u industriju fosilnih goriva u inostranstvu.

Nemačka je zvanično potvrdila svoj plan da do 2035. proizvodi 100% električne energije iz čistih izvora.

U prethodnim danima pojavile su se i informacije da bi Nemačka mogla da odloži zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana, ili da čak ponovo pokrene neke koje su nedavno ugašene. Međutim najviši nemački zvaničnici su odbacili takvu mogućnost ističući da preostale tri elektrane nemaju dovoljno goriva da nastave da proizvode električnu energiju i u 2023, a da bi proces ponovnog pokretanja onih koje su već ugašene bio komplikovan i da bi trajao predugo.

Holandija i Španija u poslednje vreme predvode Evropsku uniju kada je u pitanju rast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora zahvaljujući velikom broju novih postrojenja koja koriste solarnu. Prethodne dve godine Holandija je smanjila upotrebu gasa za 22% a Španija za 17%.

U ovom trenutku je izvesno da će države morati da povećaju potrošnju uglja kako bi nadomestile manju upotrebu gasa. Rusija jeste jedan od najvećih snabdevača ugljem, ali za ovaj energent nije potrebna komplikovana infrastruktura kao za gas,  te se članice EU jednostavnije mogu okrenuti drugim proizvođačima.

Govori se i o otvaranju novih polja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u SAD i izgradnji infrastrukture koja treba da obezbedi više ovog goriva u Evropi, a pojedine države takođe razmatraju i pokretanje domaćih projekata eksploatacije fosilnih goriva kako bi se osigurale od velike nestabilnosti cena.

Međutim, za realizovanje takvih planova neophodno je da prođu godine dok nova nalazišta fosilnih goriva ne počnu da snabdevaju Evropsku uniju, a njihova upotreba bi morala da ima ograničen rok trajanja kako ne bi ugrozila ispunjavanje evropskih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Postoji i predlog radikalnih ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti, što bi smanjilo  potražnju za energentima. Prema pojedinim analizama, samo izolacija krovova i tavanskog prostora bi mogla da smanji potrošnju energije za grejanje za 14% na nivou cele EU.

Jasno je da Evropsku uniju na polju energetike čekaju ogromne promene, ali i na polju klimatskih promena.

Politička volja, mobilizacija kapitala i podrška javnog mnjenja za promene koje Evropsku uniju treba da učine energetski nezavisnom od Rusije, znače brze i dramatične promene koje treba da transformišu čitav energetski sistem Evropske unije za svega nekoliko godina.

Sudeći po izjavama najviših zvaničnika EU, ali i država članica, opredeljenje ka obnovljivim izvorima energije je neupitno, ali još postoji mnogo neizvesnosti: koliko će rat trajati, koliki će biti konačan doseg sankcija Rusiji, kao ni potpune razmere njihovog uticaja na svetsku ekonomiju. Jedino u šta možemo biti sigurni je da se globalni energetski sistem nije susreo sa ovakvim šokovima još od naftne krize sedamdesetih godina 20. veka.

Međutim kakav god konačan ishod po energetsku tranziciju bio, u ovom trenutku je ipak najvažnije da se rat i stradanje civila završe što pre.

Nemanja Milović

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com