“Računajte da potroše samo 300 evra. Moraćemo da izgradimo još preko 100, 120 do 130 potpuno novih hotela”, istakao je Vučić.

O realizaciji ovih planova i budžetu koji se izdavaja za organizaciju svetske izložbe “EXPO 2027”, za portal “Vremena” govorio je konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević. 

“Organizacija svetske izložbe zahtijeva značajna ulaganja. Sa druge strane kad to urade zemlje koje su sposobne finasnsijski, koje imaju dovoljno kapaciteta i veliku posetu, iz toga onda proiziđe i pozitivan ekonomski efekat.

Mi ne spadamo u zemlje te veličine pa je vrlo teško vjerovati da možemo izvršiti tako velika ulaganja sa jedne strane, a sa druge kad se završi ta izložba, ako se napravi toliki smeštajni kapacitet, onda će doći do pogoršanja njihovog poslovanja jer neće imati dovoljno gostiju”, kaže Kovačević.

Kako kaže, da bi se ušlo u takav poduhvat, prvo je trebalo napraviti dobru analizu. Takođe, trebalo bi se znati kasnije ako to bude veliki neuspeh ko je glavni krivac.

Ulepšavanje stvarnosti i budućnosti

“Kod nas inače, vlast pokušava da predstavi stvarnost ljepšom nego što jeste, a naročito budućnost. Manje se govori šta je bilo u prošlosti, jer u prošlosti je bilo i uspeha i neuspjeha.

Tako da ovo deluje kao pokušaj da se ljudima podigne optimizam i to može biti korisno za neke naredne izbore. Sa ovim može da se desi i da se osustane od organizacije, kao što se već događalo u prošlosti sa nekim zemljama”, kaže Kovačević.

On ocenjuje da ovi potezi vlasti doprinose optimizmu, slici da smo mi u dobroj situaciji i da će to generalno doprineti interesovanju tursita za našu zemlju.

“Mi nažalost nemamo prave informacije o ukupnom stanju naše ekonomije. Primjetili se da vlast uopšte ne pominje našu inflaciju, koja je velika i veća nego kod drugih. To je naš veliki problem i to svako oseća na svojim džepovima.

Drugo, ne pominje se da praktično nemamo privrednog rasta, a bez stvaranja novog ne može se reći da ćemo imati dobru budućnost i da ćemo imati velike potencijale da investiramo.

Treće, nama se povećava dug. Stalno se priča o odnosu našeg duga prema bruto domaćem proizodu (BDP) što nije najbolji parametar. Bolje bi bilo pričati kako se nama brže povećavaju kamate koje ćemo morati da vraćamo po tom dugu, nego sam dug”, objašnjava Kovačević.

Fokus na domaću ekonomiju

Naš sagovornik smatra da bi trenutno bilo opravdano razmišljati kako ćemo izići iz sadašnje stagflacije, što znači i inflacije i skoro nikakvog rasta, a za tu svrhu bi se trebalo više pozabaviti domaćom poljoprivredom, građevinarstvom, kakvi se poslovi zaključuju sa insotranstvom, kakve se subvencije daju strancima i kakve efekte dobijamo od njih, zašto je bankarstvo u povlašćenom položaju i tako dalje.

“Bilo bi nam korisnije da vidimo kako ćemo podići domaću ekonomiju, nego da tako skočimo u budućnost kada ćemo mi svijetu prikazivati svetsku izložbu”, kaže Kovačević.

Prema analizi Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) ukupni ekonomski efekti ove manifestacije premašiće milijardu evra. Procene su da bi taj novac mogao da se slije od posete blizu tri milliona ljudi koji bi došli iz 120 zemalja sveta.

Stručnjaci MATA navode da multiplikovani uticaj ove manifestacije je izuzetno pozitivan i da je upravo to efekat kojim će Srbija najviše dobiti ovom organizacijom.

Sanja Zrnić