Nekadašnja "kraljica“ indi filma Greta Gervig nagrađivana i hvaljena za režiju filmova "Bubamara“ i "Male žene“ je ušla u anale kao prva rediteljka čiji je film zaradio milijardu dolara, preneo je CNN.

"U ovoj igri sam već 30 godina i fenomen Barbi je podjednako bez presedana koliko i nepredvidiv“, rekao je medijski analitičar u "Komskoru" Pol Dergarabedijan.

On je podsetio da je samo oko 50 filmova u istoriji dostiglo granicu od milijardu dolara i dodao da je marketinška kampanja filma bila prvi nagoveštaj da će "Barbi“ biti uspešna na blagajnama.

"Marketinška kampanja za ‘Barbi’ pokrenula je lanac događaja koji su doveli do toga da je reč ‘Barbenhajmer’ dodata popularnom leksikonu, zahvaljujući tome što prikazivanje počelo istovremeno sa filmom ‘Openhajmer’. Tada smo svi znali da se sprema nešto veoma posebno i da će biti mnogo veći rezultat od očekivanog, ne samo za prvi vikend, već i što se globalngo prikazivanja tiče”, rekao je Dergarabedijan.

Globalni uspeh filma "Barbi" podstaknut je odličnom prodajom na blagajnama na nekim od najvećih svetskih filmskih tržišta, uključujući Veliku Britaniju, Meksiko i Australiju. Film je bio na prvom mestu na tim tržištima svakog vikenda otkako je počeo da se prikazuje.

Velikom uspehu doprinelo je i što je film veoma dobro prošao u Kini, drugom najvećem tržištu na svetu, uprkos tome što ono postaje sve izolovanije u poslednjih nekoliko godina.

Mitopoetika o Barbi i Kenu

Kako objsniti razmere uspeha ovog filma?

"Barbi“ u viđenju Grete Gervig nedvojbeno je veoma propulzivna i živopisna satira u kojoj je Matelova lutka poslužila kao okvir za postmoderno poigravanje sa opšteprihvaćenim i ikoničnim delom baštine popularne kulture decenijama i decenijama unazad, a nesmanjenim žarom, evo i ovih dana, piše u aaktuelnom dvobroju "Vremena“ u tekstu Anksiozne lutke i seksualizovani kapitalizam Zoran Janković.

Naprosto, Greta Gervig je, ostavimo li po strani posve očekivani pun pogodak najvišeg sjaja u domenu estetizacije i stilizacije, izvojevala možda i najznačajniju bitku – uspela je da ovaj film snažno postavi i do samog kraja održi na temelju upečatljive satire, koja pod znak pitanja, a na podlozi šarma sigurnog letnjeg hita za znatno šire krugove nego što bi se to na nestrpljivija omeravanja tih potencijala ovog filma moglo činiti, stavi dosta toga što žulja sve iole misleće ljude kojima u oči istrajno pada rigidnost koja sada stiže pod krinkom liberalne misli.

Pojednostavljeno rečeno – u filmu je sve u jednakoj meri predmet benevolentnog podsmeha – i Wokeovska mahnitost, i rigidnost mačizma koji vreba svaku iole ubedljivu priliku da sa navodnih kolena podigne u biti neugroženi patrijarhat, i konzumerizam koji u svojoj beskrupuloznosti ne mari za finese, barem ne do tačke kada se i to nekako može unovčiti, a isto se odnosi i na samu mitopoetiku o Barbi, Kenu i ostalim neznatnim pratiocima.

M.N./FoNet