Generalni sekretar zapadne vojne alijanse je tim povodom rekao da je Finska sa svojih 5,5 miliona stanovnika "sada sigurna“, da zajedno saveznici NATO-a predstavljaju "50 odsto globalne vojne sile“ i dok god su "verodostojno jedinstveni i međusobno se štite ni jedna članica NATO-a neće biti napadnuta“.

Finska pristupa NATO-u 74 godine od njegovog osnivanja 4. aprila 1949. u Vašingtonu, pa Alijansa rođendan slavi pojačana za jednog člana.

Negodovanje Moskve

U Moskvi se na finsko napuštanje vojne nutralnosti ne gleda nimalo blagonaklono, zajednička granica, koja je danas postala granica sa NATO-om, dugačka je 1340 kilometara i do sada je, posmatrano geopolitički, najdalekosežnija posledica napada Rusije na Ukrajinu, ocenjuje nemački "Špigel“. Neposredna rusko-natovska granica sada je više nego duplo duža.

Kremlj je kritikovao potez susedne države kao "ugrožavanje ruske bezbednosti“.

"Proširenje NATO-a je napad na našu sigurnost i nacionalne interese Rusije“, izjavio je portparol Krmlja Dmitri Peskov, te će Rusija preduzeti odgovarajuće kontramere. Nije preciziro o kakvim potezima se radi.

Švedska i dalje na čekanju

Finska je zahtev za članstvo u NATO podnela zajedno sa Švedskom, ali njen prijem još uvek blokiraju Turska i Mađarska. Odluka o prijemu u Alijansu mora da bude jednoglasna.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zamera Švedskoj tolerisanje "terorističkih organizacija“, tj. u Turskoj zabranjenu Kurdsku radničku partiju PKK na svojoj teritoriji, a mađarskom premijeru Viktoru Orbanu se ne sviđa što Švedska kritikuje stanje pravne države i korupciju u Mađarskoj.

Finska će "neumorno“ raditi na tome da i Švedska postane članica NATO-a, rekao je predsednik Finske Sauli Niniste, jer "bez švedskog članstva ni finsko neće biti potpuno“.

J.H./FoNet/Spiegel

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com