Prvog dana školske godine oko 300 francuskih učenica nosilo je abaje, dugački ogrtač koji obično nose neke muslimanke, prkoseći najavi vlade o njihovoj zabrani koju je potvrdio Vrhovni sud u Francuskoj.

Odluka vlasti dolazi skoro 20 godina nakon zabrane nošenja marama u državnim školama dok pitanje šta muslimanski učenici smeju oblačiti i dalje izaziva raspravu o sekularnim zakonima zemlje i tretmanu muslimanskih manjina, pišu svetski mediji.

Odbačena tužba

Vrhovni upravni sud Francuske podržao je 7. septembra vladinu zabranu nošenja abaje devojčicama u državnim školama, odbacivši optužbe da je to diskriminatorno i da bi moglo podsticati mržnju, piše "Gardijan".

Vlada je, napominje list, objavila neposredno pre ponovnog otvaranja škola da abaja, duga, lepršava haljina koju nose neke muslimanke, više neće biti dopuštena jer krši francusko načelo sekularizma.

Udruženje Akcija za prava muslimana (ADM) podnelo je hitan zahtev Državnom veću, najvišem francuskom sudu za tužbe protiv državnih vlasti, za ukidanje zabrane koja je, kako tvrde, diskriminatorska i koja bi mogla da podstakne mržnju prema muslimanima.

Udruženje je tvrdilo da je zabrana u suprotnosti s dečijim pravima jer "uglavnom cilja na decu za koju se pretpostavlja da su muslimani, stvarajući rizik od etničkog profiliranja u školi".

Naglašeno je i da abaju treba smatrati tradicionalnom odećom, a ne verskom, te da vlada pokušava da iskoristi zabranu kako bi ostvarila političku korist.

Predsednik ADM-a, Sihem Zine, rekao je da je pravilo "seksističko" jer izdvaja devojke i cilja one severnoafričkog ili afričkog porekla.

Vladina zabrana nošenja abaje, koju snažno podržava predsednik Emanuel Makron, izazvala je političku svađu oko pravila sekularizma u Francuskoj i diskriminišu li ona muslimansku manjinu u zemlji.

Od 2004. zakonom je zabranjeno nošenje navodnih verskih simbola u školama, uključujući islamsku maramu, jevrejske kipe, sikhske turbane i hrišćanske krstove.

I pored zabrane

Prvog dana školske godine francuske škole poslale su desetine devojaka kući jer su odbile da presvuku abaje, prenosi RFI, ukazujući da pitanje šta muslimanski učenici smeju da nose u školama i dalje izaziva raspravu u Francuskoj.

Od 12 miliona francuskih učenika koji su se 4. septembra vratili u školu, gotovo 300 učenica prkosilo je zabrani nošenja abaja, rekao je ministar obrazovanja Gabrijel Atal ističući da je većina pristala da se presvuče, ali da je 67 to odbilo, te da su zbog toga poslane kućama.

Makron je prošle nedelje branio kontroverznu meru i rekao da u Francuskoj postoji "manjina" koja "otima religiju i osporava republiku i sekularizam", što je dovelo do "najgorih posljedica", kao što je ubistvo učitelja Samuela Patija prije tri godine.

Dok pojedine učenice tvrde da su nosile abaju tokom prethodne školske godine insistirajući da je to "normalan komad odeće", Vrhovni sud u Francuskoj zauzeo je stav da su u većini slučajeva učenici koji su se suočili sa školskim službenicima zbog nošenja abaje rekli da to čine prvenstveno iz verskih razloga.

Mnoge francuske muslimanke tvrde da je abaja više kulturna ili tradicionalna nego što je religiozna. Međutim, pitanje abaja je samo novo obnavljanje debate u Francuskoj koja traje više od 30 godina, podseća BBC i naglašava da većina Francuza zapravo podržava odluku vlade.

Abaje, ogrtač dugih rukava, širokog kroja koji žene obično nose preko druge odjeće u dijelovima Bliskog istoka i Afrike, postao je i modni simbol, dostupan u različitim bojama, nijansama i stilovima.

Za mnoge francuske muslimane novo pravilo predstavlja uvredu jer smatraju da je njihova religija ta koja se uvek izdvaja kada je reč o zabranama.

B.G./Slobodna Evropa