Ministar u Vladi Kosova i predsednik Srpske liste Goran Rakić izjavio je u Beogradu da bez obzira što su kao stranka deo kosovske Vlade i skupštine, oni su u isto vreme i opozicija. Na pitanje novinara da li nakon poslednjih dešavanja razmatraju da izađu iz tih institucija, on je rekao da će ostavku dati onda kada to bude tražio narod.

"Ja sam deo te Vlade ali sam opozicija toj vladi. Jer zakonski okvir nalaže da većina parlamentarne manjine koja je osvojila najveći broj glasova ima pravo da da jednog svog kandidata za ministra. Tako da mene nije izabrao u Vladu gospodin Kurti već srpski narod“.

Godinama unazad uoči ili nakon tenzija na severu, kojih je bar jednom godišnje, najavljuje da će se povući iz kosovskih institucija. Ali, sve ostane samo na pretnji. Čini se da je to postao jedan od načina Srpske liste ili zvaničnog Beograda da utiču na odluke Vlade u Prištini.

Sa najavama izlaska iz institucija Srpska lista prvi put je počela krajem marta 2018. godine nakon hapšenja bivšeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Već sledeće godine u februaru zbog "borbe za interese svog naroda“ predstavnici Srpske liste hteli su da se povuku iz Vlade i Skupštine, ali ih je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio da "sačekaju 45 dana“.

Negiranje zločina u Račku bio je povod da i u decembru 2019. godine Goran Rakić ispred Srpske liste saopšti da Srbi ne žele da budu deo kosovskog sistema. U oktobru sledeće godine povod za izlazak bilo je odbijanje Prištine da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO).

Tačno godinu dana kasnije, nove najave došle su uoči lokalnih izbora na Kosovu. Tada su dali rok Kurtiju od mesec dana da formira ZSO, ali su ipak na molbu Beograda od bojkota odustali.

Poslednji put, izlazak iz kosovskih institucija Srpska lista spominjala je uoči izbora u Srbiji 3. aprila, kada je postalo jasno da Srbi sa Kosova neće moći da glasaju u mestima gde žive.

Jedini put kada je Srpska lista obećano ispunila, bilo je povlačenje svih gradonačelnika iz redova ove stranke 2018. godine zbog uvođenja 100 posto taksi na robu iz Srbije.

Mnogi veruju da bi napuštanje institucija za međunarodnu zajednicu bio alarm ozbiljne krize na Kosovu.

Ustav Kosova predviđa da najmanje jedan ministar u Vladi mora da bude predstavnik srpske zajednice. Međutim, od 2013. godine kada je nastala Srpska lista, drugih opcija za srpske predstavnike gotovo i da nema.

Međutim, poznavaoci prilika veruju da bez obzira na to što Srbi imaju svoje predstavnike, oni su danas "na severu ali i jugu politički nepostojeći faktor“. 

Srpska lista, često opisivana kao "državni projekat pod kontrolnom zvaničnog Beograda“, na Kosovu već godinama zaredom ubedljivom većinom dobija izbore u svih 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom. Najviši funkcioneri Srpske liste, poput predsednika Milana Radoičića, dovode se u vezu sa kriminalom ali i ubistvom Olivera Ivanovića.

S,P./ KoSSev/Radio slobodna Evropa

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com